Земља са најнижим наталитетом на свету - катастрофални демографски подаци у Јужној Кореји

Јужна Кореја има најнижу стопу рађања на свету, од свега 0,84 детета по жени, која ће, због економске и здравствене неизвесности, проузроковане епидемијом ковида 19, у наредне три године пасти на катастрофалних 0,7, објавили су овог месеца демографи из државног статистичког завода у тој далекоисточној земљи.

У Републици Кореји прошле године је рођено 275.800 беба, што је чак десет одсто мање него 2019. Такође, 2020. у тој држави је први пут забележен црни демографски феномен, односно број умрлих превазишао је број рођених, с обзиром на то да су преминуле 307.764 особе.

Ипак, стручњаци очекују побољшање наталитета и броја новорођенчади након 2024. године и достизање округле цифре од просечно једног детета по жени до 2031. године, јер ће у том периоду они који су одлагали брак и родитељство због пандемије вероватно приступити формирању породице, а генерација која је бројчано већа од садашњих младих родитеља доћи ће у године за брак. 

Но, ни то пројектовано побољшање, вероватно, није претерана утеха за државу од 51 и по милиона становника, будући да је број деце по жени који је потребан да се популација у наредној генерацији одржи на истом нивоу 2,1, а стопа рађања од једног детета по жени и даље екстремно низак наталитет.

Фактори који се сматрају узроком пада наталитета  

По завршетку Корејског рата, у другој половини педесетих и почетком шездесетих, жене у држави јужно од 38. паралеле рађале су просечно по шесторо деце, а  популација је расла по стопи од око три одсто годишње. 

Међутим, прво због увођења мера за ограничење раста популације, као што је увођење кондома и других контрацептивних средстава у оквиру планирања породице, а потом и услед високог економског раста који мења перспективу појединаца усмеравајући њихову пажњу на богаћење и луксуз, наталитет је почео осетно да пада, а тај тренд је крајем века продубила велика азијска економска криза из 1997. године, која је у Јужној Кореји проузроковала банкроте и видни пад животног стандарда. 

У 21. веку највећи узроци ниског наталитета, сматрају јужнокорејски социолози и демографи, јесу високи трошкови одгајања деце у шта су, поред плаћања накнада за редовно школовање и допунску наставу, урачунати и приватни часови, које деца у тој земљи масовно узимају ради припреме за пријемне испите.

Ту су и високе цене некретнина, које су у Јужној Кореји последњих година толико нарасле да су постале предмет уличних демонстрација и значајан фактор који одлучује о судбини кандидата на изборима.

Наиме, млади у урбаним срединама у тој капиталистичкој републици изгубили су веру у то да могу на кредит да обезбеде стан у којем би оформили породицу.

Битан фактор који омета учесталост сексуалних односа и подизање деце јесте и изузетно дуго радно време којим су оптерећени (нарочито млади) Корејци - грађани те земље, по подацима ОЕЦД-а, 2016. заузимали су прво место међу развијеним економијама света по просечној дужини рада: 2.069 сати годишње.

И, наравно, као и у осталим индустријским земљама са високом стопом урбанизације, Јужна Кореја је у протеклих неколико деценија претрпела дубоке друштвене промене, које се огледају у промени вредности везаних за улогу жене и циљева којима треба стремити у животу.

Традиционалне конфучијанске колективистичке норме, које су ставлљале акценат на мајчинство, бављење домаћинством и продужетак породичне линије, повукле су се пред новим капиталистичким и индивидуалистичким идеалима који постискују и одлажу брак и формирање породице, као што су високо образовање, успешна каријера, материјално богаћење и, када су жене у питању, економска независност од мушкараца.  

Јужнокорејски социолози говоре о томе да садашње младе генерације жена у њиховој земљи одбацују традиционални начин живота и да се ради посла, каријере и личне слободе одричу не само брака и деце, већ и уопште забављања, односно, склапања романтичних веза са супротним полом.

Један податак који добро илуструје распад старог система вредности и одлагање, односно, одустајање од брака међу женама у тој земљи јесте то да је, по цензусу из 2015, само нешто више од петине Јужнокорејки између 25 и 29 година било удато, у поређењу са чак 90 одсто у 1970.

"Уклете школе"

По популационој пројекцији Уједињених нација, Јужна Кореја ће, због више деценија ниског наталитета, ако се он осетно не повећа и не дозволи имиграција, на истеку овог века имати  44 посто мање становника него сада - 29 милиона, колико је имала сада већ давне 1966. године. 

Корејски статистичари, међутим, као могућност, износе још песимистичнији сценарио, по којем би популација њихове земље могла да падне на 31,5 милион већ до 2070. По њиховом мишљењу, Јужна Кореја би за сто година могла да има само 12 милиона становника, јавља дневник Ћосун илбо.

Корејска влада се нада да ће такав сценарио бити избегнут захваљујући политици државе, која је у последњих неколико година донела закон којим се скраћује максимално радно време, као и све већим издвајањима за отварање обданишта и редовним и једнократним новчаним давањима која се додељују родитељима за свако дете. 

Једна од последица дугорочног пада наталитета, који је повезан са смањењем и старењем популације, јесте затварање образовних установа за најмлађе - у Јужној Кореји један од друштвених проблема о којем се пише последњих година јесте фрапантна чињеница да је у тој земљи од 1982. до 2016. катанац стављен на чак 3.725 основних и средњих школа. 

Близу две трећине тих објеката је продато или преуређено у културне центре, библиотеке и галерије, али у земљи и даље постоји око 1.350 напуштених школа које зврје празне и представљају предмет радозналости за фотографе, блогере и љубитеље хорор филмова, који на друштвеним мрежама покушавају да привуку публику објављивањем видео-снимака тих запуштених, сабласних здања, која у популарном фолклору важе за уклета места која посећују духови.