Мигранти на белоруско-пољској граници усред геополитичке игранке

Дечја игра усред геополитичке игранке на граници Пољске и Белорусије. Родитељи током ноћи проверавају да им се, кажу, не смрзну деца, али јутро ипак чекају с надом да ће прећи границу.

Активиста за људска права Никола Ковачевић истиче да се мигранти налазе "на ничијој земљи", без крова над главом, без хране и приступа здравственој заштити.

Наводи да имају само приступ услугама које им омогућава УНХЦР. Јасно је да је реч о хуманитарној кризи, каже Ковачевић.

У средиште хуманитарне кризе, на спољним границама Европске уније и НАТО-а ка Белорусији и Русији, избеглице и мигранти долетели су тзв. ваздушним мостом. Омогућио га је, тумачи се, белоруски председник.

Олакшао је визни режим за земље из којих долазе и то као одговор на санкције Уније, уведене после тамошњих председничких избора, прошлог лета. Летови, из ирачких и турских градова, за Минск, постали су свакодневни и крцати.

Ковачевић напомиње да се Лукашенко применио методе које смо до сада видели код турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

"Нити их Пољска пушта, нити Белорусија може да им пружи заштиту, јер је та земља нема систем који може да им заштити људска права", оцењује Ковачевић.

Манифестација силе и саосећања

Кршења људских права, притварања демонстраната, нелегитимни избори, опозициона лидерка у егзилу, приземљење авиона и хапшење новинара, санкције због дугог списка западних критика на рачун Лукашенка, Брисел сада проширује.

Истовремено, одлазећа немачка канцеларка у телефонском разговору са белоруским председником, чију власт Европска унија не признаје, даје легитимитет Лукашенку у контексту решавања избегличке кризе, примећују познаваоци.

У интервјуу за Би-Би-Си Лукашенко негира подстицање кризе, али не и да су белоруски граничари помагали приликом преласка на другу страну – из саосећања.

Владимир Петронијевић из Групе 484 сматра да је Русија постигла неки свој циљ, показујући колико је западна политика на Блиском истоку била неуспешна.

"Жели да покаже да однос западних савезника у контексту поштовања међународног права према избеглицама сада доживљава своју манифестацију кроз војну силу, употребу водених топова", додаје Петронијевић.

На удару масовних покушаја уласка нашле су се најпре Литванија и Летонија, а потом и Пољска, која непримереним одговором одбија притисак. Изговор Варшаве је да ће ако пропусти 2.000 људи, њиховим путем кренути 50 милиона других.

Сукоб вредности у Европи

Истовремено, ни западним медијима није промакло да пољској влади, усред спора са Европском комисијом у вези са владавином права и забраном абортуса, због чега је недавно млада жена изгубила живот – скретање пажње на прилив непожељних миграната иде наруку.

Владимир Петронијевић каже да је могуће да би однос био нешто другачији да су у пољској влади неки други људи. Сада имамо доминантну реторику присутну у Источној Европи која промовише друге вредности од оних које штити међународно право, напомиње Петронијевић.

Авион са 400 миграната, политичким договором, враћен је у Ирак. Део људи са границе добио је привремени смештај и чај, Белорусија мање од милион евра међународне помоћи.

Владимир Цуцић из Комесаријата за избеглице и миграције напомиње да су поруке Варшаве од педесет милиона миграната несразмерне ситуацији на терену.

"Сличну кризу имали смо прошле године у фебруару на турско-грчкој граници, која је била јасна и била је повезана са политичким притиском и политичким одговором једне и друге стране и завршила се у кратком року", објашњава Цуцић.

Од фебруара 2016. године, када је, Споразумом Европске уније и Турске, за избеглице и мигранте, окончана европска политика добродошлице, свако веће кретање људи у потреби изазива суморне епизоде – хуманитарне кризе, колективна протеривања.

У Србији је месецима око пет хиљада њих у центрима и још око хиљаду користи погодне временске прилике да, ризикујући живот, дође до нормалног живота.