"Црвени Либанац" са висоравни Бека – пробали су све, али већ 100 година тамо успева само канабис

Одозго се виде само планинске голети, ваздух је свеж, покоји чобанин тера козе у висораван Бека. Касна је јесен, ускоро ће први снег, и онда се овуда више неће моћи. Пут је пун серпентина, и спушта се поред плантажа канабиса до Јамуна.

То је добростојећи градић, увек се нешто гради. "Овде живи око пет хиљада људи и сви су једна фамилија. Овде живимо само ми, Шерефи", каже Талал Шереф.

У Јамуну је он нека врста племенског старешине и градоначелника истовремено. Низак човек, на први поглед хладан, нема потребу да увија речи у обланде.

"Људи овде саде искључиво хашиш. Ништа друго! Јамун је на 1.600 метара надморске висине, клима је незгодна. Пробали смо да садимо све живо, јабуке, кромпир...али овде расте само канабис. И људи већ сто година саде хашиш", каже.

Биљке су ове године пожњели већ у септембру. Сада се суши у гаражама. Наводно око 30.000 сељака на висоравни Бека живи од хашиша. Коме га продају?

"Шверцерима", каже Шереф. "Махом Либанцима. Они кријумчаре хашиш у Европу. Шверцери зарађују велике паре, а не сељаци. Фармери добију 100 долара за килограм, а шверцери у Холандији или Немачкој добију двадесет пута више", додаје.

Добар посао за Хезболах

Либан је једно од светских чворишта у трговини наркотицима, а ова висораван један од центара за садњу хашиша.

Предео, који се на истоку граничи са Сиријом, у највећој мери контролише Хезболах, шиитска паравојска која води главну реч у земљи.

Хезболах има десетине хиљада бораца и безрезервну подршку Ирана. Води болнице и школе, и представља се као доброчинитељ и снага реда у земљи где се иначе често не зна ред. Наводно 70 одсто новца паравојске долази из Техерана, остало се скупи кроз донације, прање новца, и трговину наркотицима.

Проблем је што за то недостају доказу.

"Не могу се доказати директне везе између трговаца наркотицима и Хезболаха", прича један политички аналитичар који из безбедносних разлога не жели да му се открива име.

"Хезболахови људи се повезују са племенима и фамилијама, који се баве дрогом. Жене се, постају део фамилије, и онда те велике породице донирају новац Хезболаху", каже.

Европска унија и Сједињене Државе воде Хезблах на списку терористичких организација. Западне обавештајне службе их пореде са мафијом. Али, наш саговорник каже да је Хезболах далеко опаснији.

"Са мафијом може да се преговара, са овима не може. Они следе религијску идеологију. А она им каже: као муслиман не смеш да се дрогираш, али чисте савести смеш да продајеш неверницима. Чак би требало то да радиш: то се види као део борбе против непријатеља ислама", наводи овај аналитичар.

Опет без доказа, постоје процене да Хезболах на банковним рачунима широм света има око две милијарде долара од продаје дроге.

Власти ћуте

Хашиш је био важан извор прихода паравојних формација још током грађанског рата од 1975. до 1990. године.

Од њега су приходовали хришћански борци, баш као и друзи, сунити и шиити. Господари рата из тог раздобља још су ту, али као министри, посланици и угледни бизнисмени.

За то време, Либан тоне у економски понор, инфлација галопира, снабдевање енергијом је пред колапсом.

Али, посао са канабисом још увек функционише. "Власти затварају оба ока, пуштају људе на миру", каже Талал Шереф.

Добро, каже уз смешак, буде ту и тамо пуцњаве кад полиција дође". Недавно су једне западне новине Шерефа описале као "нарко-боса".

Каже, то га је тешко погодило јер он је градоначелник, представник либанске државе .