Мигранти као средство спољне политике, хуманост на последњем месту

Због хиљада миграната дуж пољско-белоруске границе, Европски савет је проширио законски оквир за увођење санкција Белорусији. Као разлог наводи се тврдња да белоруски и руски председник заједно раде на мигрантској кризи.

Др Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да су мигранти постали средство спољне политике две стране.

"У једној већ наелектрисаној атмосфери задњих неколико месеци се дешавају илегални преласци граница. Пољска је неки број тих људи заиста процесуирала преко тражења азила, али то је мањина од онога што је укупан број. И Литванија је била под одређеном врстом притиска. По свему судећи, видимо и да званични Минск покушава да кроз ту кризу издејствује бољу позицију у односу на геополитичку утакмицу", објашњава Игрутиновић.

У тако наелектрисаној атмосфери, према његовим речима, хуманост обично буде на последњем месту.

Шта је другачије у односу на миграције шездесетих 

За Европску унију, економска имиграција радне снаге шездесетих је била прихватљива, а сада подиже зидове на националним границама држава чланица.

Игрутиновић објашњава да постоји битна разлика у економском капацитету западних држава да приме мигранте у односу на шездесете године, као и да су данашње миграције "секуритизоване", односно постављене као безбедносно питање.

"То су биле економије у великој експанзији. Ово сада је последица економске кризе из 2008. године, која у Европи није потпуно залечена. Отворила је бројне политичке проблеме, допринела расту десних странака, које су то даље политизовале као питање националне безбедности, контроле граница и питање ко то долази код нас", наводи Игрутиновић.

Указује и на проблеме који постоје унутар Европске уније.

"Агенција Европске уније за границе, Фронтекс је тек у повоју, нема надлежности и ту однос између Брисела и држава чланица није потпуно уређен. Државе чланице нису прихватиле заједничку шему прихвата миграната", подсећа Игрутиновић.

У тој хетерогености, како је оценио, крије се највећи део одговора на питање зашто Европска унија јако слабо и кризно реагује.

"Онда долазимо у контекст односа са Белорусијом, који се протеже у задњих 10 година и у кризној је фази од избора прошле године, које Европска унија сматра нелегитимним", додаје Игрутиновић.

У ЕУ не постоји јединствен став према мигрантској кризи, указује Игутиновић, који очекује да ће се наставити хаотично, кризно и врло опортуно деловање.

Гречић: ЕУ није применила своје планове на очекивани начин

Владимир Гречић, професор у пензији Економског факултета Универзитета у Београду, подсетио је да је Европска унија 2015. године, током велике мигрантке кризе, донела два документа - Европску агенду за безбедност и Европску агенду за миграције.

"Међутим, имплементација ових планских докумената није се одвијала на очекивани начин. Однос према мигрантима је доста искомпликован, дижу се баријере, границе, зидови, мигранти се користе у политичке сврхе", истиче Гречић.

Закључује да је питање миграција заједничка одговорност не само држава чланица Европске уније, већ и свих осталих земаља.