Смрт испред руске амбасаде: дипломата или шпијун?

Берлински полицајци који чувају руску амбасаду, открили су тог уторка 19. октобра нешто после седам часова ујутро, беживотно тело - одмах поред улаза у конзуларно одељење, на тротоару улице Беренштрасе. Човек је очигледно избачен кроз прозор. Реанимација је безуспешно покушавана. Имао је 35 година.

Мушкарац је био акредитовани руски дипломата и око две године је био стациониран у Берлину као "други секретар амбасаде". Претходно је био на служби у другим земљама, између осталих и у Аустрији. Пошто је имао дипломатски имунитет, берлинска полиција није смела да спроводи даљу истрагу.

Његови посмртни остаци већ су пребачени у Русију, а амбасада је саопштила да се ради о "трагичној несрећи" и да сваку спекулацију сматра "погрешном".

Без доказа о везама с тајним службама

Али, случај и даље интригира немачке службе. Смрт дипломате била је тема и током представљања недељног извештаја о стању тајних служби у канцеларском кабинету, Канцлерамту. Могуће је да је дипломатски статус тог човека био само параван, а да се у ствари радило о руском шпијуну.

У сваком случају, отац дипломате је високорангирани службеник руске обавештајне службе ФСБ. Он, како се наводи, води одељење које је, између осталог, задужено за прогон, чак и убиства терориста, као и декларисаних непријатеља државе и устава. Немачке службе безбедности полазе од тога да син, који је пронађен мртав у Берлину, није под присилом радио за ФСБ.

Како се сазнаје из безбедносних кругова, до сада нису пронађени докази који би потврдили да је тај дипломата у Немачкој био активан по налогу ФСБ. Такође, ништа не указује на то да је имао везе с убиством Чечена у егзилу у малом Зоолошком врту у Берлину у лето 2019. Но, није искључено да је човек радио за неку другу руску тајну службу.

Легална и илегална резидентура

Дипломатска представништва, дакле амбасаде и конзулати, традиционално су базе обавештајних служби и то потпуно званично. То зна и свака земља домаћин. Стручни термин за то је "легална резидентура", односно легално представништво тајне службе у иностранству.

Готово свака држава која у Немачкој има своју амбасаду, поред дипломата акредитује и званичне представнике својих служби безбедности. Ти обавештајци често су особе за контакт са немачким службама, попут Службе за заштиту уставног поретка и Савезне обавештајне службе БНД. И руске службе имају такву особу за контакт.

Поред њих, често постоје и други обавештајци, који нису пријављени као такви, већ прерушени у дипломате. Управо у случају Русије би тај број камуфлираних шпијуна требало да буде прилично велики. Претпоставља се да четвртина дипломатског особља шпијунира за тајну службу за унутрашњост ФСБ, за иностранство СВР или војну тајну службу ГРУ.

Дипломатски статус те шпијуне у Немачкој штити од кривичног гоњења, али су они ипак на оку контрашпијунаже немачке Службе за заштиту уставног поретка. Праћење агената, прислушкивање њихових телефона и надгледање поште већ годинама је свакодневни посао немачких чувара уставног поретка.

И Русија купује поверљиве информације

Као резултат тога, многе особе су упале у очи, хапшене су па и осуђиване јер су биле активни доушници руских обавештајних служби или су то само намеравали да буду. Пре неколико година је, на пример, један сарадник БНД-а покушао да Русима прода тајне интерне податке своје службе. Понуду је послао мејлом на руски генерални конзулат у Минхену.

Руси нису одговорили, али је до информација дошла Служба за заштиту уставног поретка. На крају се испоставило да је тај човек из БНД-а и раније продавао службене тајне америчкој обавештајној служби ЦИА.

У лето 2017. сарадник фирме која је била задужена за одржавање електричних уређаја у Бундестагу, послао је писмо Руској амбасади у Берлину. Писмо, без адресе пошиљаоца, било је адресирано на руског војног аташеа. Служба за заштиту уставног поретка пресрела је пошту и у писму открила ЦД са 385 докумената у ПДФ-у са нацртима зграде немачког Бундестага, информацијама о канцеларијама и другим просторијама.

У јуну је Државно тужилаштво наложило да се ухапси сарадник Универзитета у Аугсбургу, који је наводно био извор руској тајној служби. Тај 29-годишњи научни сарадник осумњичен је да се најмање три пута састајао с једним руским агентом и да му је предао информације Универзитета. За то је, како се наводи, добио новац. Његова адвокаткиња то негира и тврди да је он једном свом руском познанику предао информације које су јавно доступне.

Када је тај човек ухапшен, био је присутан и наводни шеф агената из руског генералног конзулата у Минхену. Рус је полицајцима показао свој дипломатски пасош, тако да су они морали да га пусте.

Без дозволе за врбовање

Помно праћење шпијунских активности које се, према Служби за заштиту уставног поретка, обављају из амбасада и конзулата, дуготрајан је и мукотрпан подухват за све, па и немачке службе безбедности.

Ако се заиста жели да се сазна шта се дешава међу шпијунима у дипломатским представништвима, морали би да се врбују извори у амбасадама, указала је Служба за заштиту уставног поретка након Сноуденових открића о шпијунским акцијама америчке тајне службе НСА. Али за то, међутим, немачка савезна влада већ дуго није дала зелено светло.