Глазгов - од бомбастичних изјава, до споразума на седам страна

Нацртом споразума од седам страна састављеном у Глазгову тражи се од држава да до краја 2022. године повећају своје циљеве када је реч о смањењу емисија штетних гасова. Према овом споразуму, требавиш помоћи земљама у развоју како би се носиле са глобалним загревањем, Очекује се и да државе поднсу дугорочнестрагтегије за достизање нулте емисије угљен диоксида.

Иако критичари кажу да је са споразумом могло и даље да се иде, сматрају да је добро што се фокусира на отопљавање не веће од 1,5 степен Целзијуса.

Сада се очекује да државе испреговарају овакав нацрт.

Да од овог споразума сви превише очекују - сматра професор екологије на Факултету политичких наука Дарко Надић.

"Нереално је очекивати скоре помаке. Ово се гужвало 100 година, тешко да може да се препегла у пет, десет или двадесет година", рекао је Надић. 

Овај споразум, истиче, треба да помири интересе развијених земаља и земаља трећег света.

"Како помирити интерес развијених земаља, које желе добар квалитет живота и нација које ће по мојим проценама бити жртве климатских промена, земље трећег света које нису ни лук јеле, ни лук мирисале", наводи Надић.

Европска унија се обавезује на декарбонизацију до 2050. године, а Русија и Кина, чији представници нису били у Глазгову, на декарбонизацију до 2060. године. На најбогатијима је и највећа одговорност.

"Највећу одговорност имају најбогатији, јер су те земље и створиле ову ситуацију, зато није добро да се прелама на земљама у развоју. Један од суштинских проблема самита је ко ће да плати прелазак на чисте изворе енергије, да ли кредити, онда имате и камате, или бесповратни зајмови, што је боље за земље трећег света", истиче Надић.

До чега климатске промене могу да доведу

На питање какве промене би могле да нас очекују ако се циљеви не остваре, Надић каже да оне могу бити драматичне, од политичких дистопија где се храна дели на кашичицу до тога да ће настати нова обољења изазвана климатским променама.

"У Канади је забележен први случај у ком је дата дијагноза да је астма последица климатских промена. То може бити тренд ка популаризацији проблема климатских промена, али је добар корак да се политичари замисле, јер ово што је до сада било у Глазгову је парада политичара и давање бомбастичних изјава које треба да пробуде свест људи, али не и тих политичара", оцењује Надић.

Циљ Србије је да до 2040. године имамо удео обновљивих извора енергије од 40 одсто. Надић напомиње да се Србија на то није обавезала, већ је само циљ, који зависи од многих фактора.

"Ми се сад суочавамо са пандемијом, не знамо шта следеће може да укочи тај пут", закључио је Надић.