Феномен Squid game у Италији, родитељи забринути да ће деца опонашати насиље из серије

На сајту компаније је, поред осталих соба понуђена и она у којој је могуће играти "Игру лигње", тј. Sqid game, по корejској серији која је постала популарна широм света. Организатори су одлучили да не дају интервјуе за медије али се на сајту може прочитати да је ова верзија мало промењена иако и даље нуди пуно адреналина.

У питању је шест изазова у којима учествују све особе које желе да буду део игре која је, након што су се гледаоци са њом упознали преко серије, била на мети критика и полемика, док су многи коментарисали да се ради о одличној метафори нашег времена.

Неке од игара су веома сличне онима из серије а остале су оригинално осмишљене. Сваки учесник има три живота а победник не добија 45,6 милијарди вона (око 33.340.000 евра) као у серији већ бесплатно учествовање у некој другој игри компаније коју одабере као и улазак у три особе (The Cube). Улазница је 25 евра а термини у новембру су скоро распродати.

Забринути родитељи и потенцијално опасне последице

Деца у Италији имитирају насилне игре и родитељи су све забринутији. Феномен корејске серије, која је забрањена за млађе од 14 година, али оју је видео велики број младих испод тог годишта, популаран је у Италији и деца имитирају оно што су видела у серији.

Родитељи су врло забринути и многи су се обратили психолозима јер су приметили да деца играју и оно што је замишљено као дечја игра на насилан начин, као у серији.

Кристијан Паљаричо, психолог који руководи групом "Психологија и школа" у Удружењу психолога региона Лацио, рекао је новинарима да је приметио да је игра врло распрострањена и ван школе и да га родитељи често зову тражећи помоћ.

"Деца упознају свет имитирајући. Проблем је врло велики када виде нешто што није за њих, попут ове серије. Деца никада не би смела да буду остављена сама испред телевизора, таблета или компјутера", наводи Паљаричо.

Како је нагласио, многе студије показују колико су деца склона имитирању. Наиме, уколико дете види некога да удара лутку, када му се лутка стави испред, он ће учинити исто, додаје Паљаричо.

"У стварном животу то није баш исто али наш страх је да ово може да оштети природни развој деце и укључење у друштвени живот, тј. може угрозити осећај за друге и бригу о другима као што деца могу да постану потпуно несензибилна у односу на агресију", упозорава итaлијански психолог.

Шта чинити?

Психолози саветују да се деца не остављају никад сама испред технолошких уређаја. Уколико су одгледали серију, родитељи треба да разговарају са децом и питају их како су доживели то што су видели, те да им се понуде друге, конструктивне и здраве игре.

"Веома је важно разговарати са децом", каже координаторка у Групи школских психолога Удружења психолога региона Емилија Ромања, Франческа Кавалини – дискутовати у овом случају о овој серији и њеном садржају и објаснити деци колико сцене агресије могу изазвати страх, несаницу и анксиозност.

"Важно је да родитељи покрену неке теме пре него што дете стекне искуство о њима, јер што се више прича о нечему деца постану још заинтересованија. Уколико их предухитрите, унапред сте задовољили њихову радозналост", напомиње Кавалинијева.

Каже да је проблем што деца често невољно разговарају са родитељима па мора да се укључи и школа као и сва друга едукативна места на која одлазе деца. "Сви имају улогу у изградњи морала деце и неопходно им је објаснити шта значи онлајн а шта стваран живот, закључује Кавалинијева.

За то време на сајту enigmaroom.it у коме је могуће бити део игре и у Милану пише: "Имате ли храбрости да учествујете?" – иако у овом случају смеју да учествују само одрасли.