Немачка, хиљаде учитеља из иностранства без посла јер им се не признају дипломе

Фади Алнамат-Шер ставио је на сто испред себе гомилу папира: "Основне академске студије енглеског језика и књижевности, мастер диплома наставе енглеског, мастер диплома демографије и диплома педагогије. И све то је признала Главна канцеларија за инострано образовање."

Осим тога, поседује и додатне сертификате, односно, петогодишње радно искуство у својој земљи Сирији, где је радио као наставник.

Ипак, све то није довољно да би у немачкој покрајини Сарланд могао да предаје енглески.

Фадијеве дипломе нису еквивалентне немачком учитељском студију, тврде из Службе за нострификацију иностраних диплома при Министарству образовања СР Немачке, која је његову молбу одбила.

"Морао бих поновно да студирам, а то ми се баш и не да", каже овај 33-годишњак. 

Само реткима пође за руком 

"Одбијањем нострификације се, на крају крајева, тим учитељима и наставницима шаље сигнал да студије у њиховим земљама мање вреде", каже Аријана Ерарио из Савезног одбора за миграције, антидискриминацију и диверзитет у Синдикату образовања и науке GEW.

Од око 2.500 захтева наставника и учитеља који су се из иностранства доселили у Немачку, односно, наставног особља које је своје студије завршило у некој другој земљи, годишње у Немачкој само 500 буде одобрено.

Дакле, само око 20 одсто, како стоји у недавно објављеној студији Синдиката.

"Ни у једном другом занимању шансе за успешно признавање дипломе нису тако лоше као за оне људе који су завршили учитељски факултет", тврди Роман Георге, референт задужен за сектор политике образовања при Синдикату у покрајини Хесен, који је један је од аутора споменуте студије.

"Кад се ради о занимањима из сектора здравства, отприлике 50 одсто диплома се одмах призна. Готово да и нема негативних решења", наводи.

Тешко је то објективно оправдати, каже Георге и додаје како много тога у Немачкој зависи од федерализма, образовање је, наиме, у Немачкој у надлежности сваке поједине покрајине.

Грађани Европске уније заправо имају право на то да им се признају студије, односно, диплома из друге земље Уније, али само под условом да су те студије упоредиве с немачким.

За све оне кандидате који потичу из земаља које нису чланице Европске уније, ситуација је много компликованија.

Судећи по резултатима студије, наставно особље из иностранства у Баварској, Баден-Виртембергу, Порајњу-Палатинату и у Сарланду мора рачунати с посебно високим препрекама за нострификацију.

"Многе северне покрајине развиле су концепте којима желе да омогуће досељеничком наставном особљу да добије радно место", објашњавају аутори студије.

У Шлезвиг-Холштајну, на пример, организују додатну квалификацију у оквиру програма InterTeach, а у Северној Рајни-Вестфалији нуде програм "Наставничке снаге плус".

Два или више предмета

Готово свугде за наставно особље постоји програм образовања који  квалификује за предавање једног одређеног предмета. У Немачкој наставно особље предаје два школска предмета, а неки чак и три. Управо је та разлика један од највећих проблема.

Фадију Алнамат-Шеру ништа не помаже, па ни његове дипломе или способност да деци која потичу из мигрантских породица предаје и на немачком, као страном језику.

Фади, који је из Дамаска, зато је 2019. постао самостални предузетник, ради као учитељ страних језика, за енглески и немачки.

Предаје мигрантима, а ради и као преводилац за полицију.

"Рад с одраслима ми причињава задовољство, али ја сам одувек хтео да радим са децом. То је део мене, мог постојања. Зато се тренутно осећам некако непотпуно", каже.

Непосредно након доласка у Немачку, овај 33-годишњак волонтирао је као учитељ, предавао је на курсу интеграције у сарландским школама.

У споменутој студији Синдиката образовања и науке се каже да многи мигранти раде послове који су испод њихове квалификације, па због тога и зарађују знатно мање.

Захтев синдиката

Осим тога, у неким се немачким покрајинама већ у раној фази, већ приликом подношења захтева за нострификацију, од дошљака захтева сертификат Ц2.

То је ниво знања немачког који је упоредив са нивоом оних који говоре немачки као матерњи језик.

Многи кандидати то не могу да испуне тај услов, а осим тога, нема ни довољно курсева немачког који би били прилагођени специфичним захтевима ове струке.

Синдикат има и примедбу да немачке власти врло педантно проверавају студијске резултате кандидата, уместо да више пажње посвете радном искуству.

Синдикат зато тражи да се захтеви кандидата проверавају с више благонаклоности, односно да се кандидатима пружи подршка у том процесу.

У идућих десет година Синдикат очекује мањак од чак 250.000 просветних радника на тржишту рада у Немачкој.

Инострани кадар не може то попунити, али би барем они могли допринети да се то смањи, тврди се. Осим тога, ти су људи узори и градитељи мостова, каже Ерарио.

"Њихове вишејезичне биографије доприносе изградњи инклузивног и интеркултуралног процеса образовања. И они су једно од решења за бољи школски успех ученика из мигрантских породица", објашњава.

А како ће се ствари даље развијати за Фадија Алнамат-Шера? То не зна ни он. Селидба у неку другу покрајину за њега није опција.

"Овде имам пријатеље, овде се добро осећам. Осећам се као код куће", каже.

Нада се да ће избори у Сарланду у марту идуће године бити увод у промене: да ће нова влада креирати боља правила за људе као што је он.