Битка за Руску думу – Русија од петка бира нови сазив парламента

У Русији се од сутра до недеље одржавају парламентарни избори на којима учествује 14 партија. На тродневном гласању, због епидемијске ситуације, грађани ће бирати 450 депутата Државне думе, чији мандат траје пет година. Позив грађанима да изађу на изборе стигао је и од председника Владимира Путина.

У последњем сазиву Думе, партија председника Путина, Јединствена Русија, имала је 334 посланика, односно 75 одсто мандата.

Друга је Комунистичка партија Генадија Зјуганова са 43 мандата, трећа партија по снази је ЛДПР, Владимира Жириновског са 40 мандата и четврта је Праведна Русија Сергеја Миронова са 23 мандата. Има и 10 независних посланика.

Занимљиво је да председник Јединствене Русије Дмитриј Медведев, бивши премијер и председник Русије, није носилац изборне листе, већ су то министри Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров.

Путин је предложио да, поред политичара са великим ауторитетом, на врху изборне листе Јединствене Русије треба да буду и људи изван политике.

Тако је трећи на листи главни лекар болнице "Комунарка" Денис Проценко.

Одржавају се и регионални избори

Поред избора за Државну думу, одржавају се и регионални избори.

Александар Шлапак, иначе вицешампион света у каратеу, кандидат је Јединствене Русије за Думу московске области.

"Државна дума и Московска обласна дума састоји се од половине депутата који се бирају по једномандатним окрузима и половине који се бирају са листе политичких партија", наводи Шлапак.

Нина Астањина, која је депутат у Думи већ 16 година, кандидат је Комунистичке партије у централном изборном округу. На изборе излази са слоганом "Битка за Москву" јер су, како каже, олигарси са својим грађевинским пројектима угрозили историјски део Москве.

Њена партија се залаже и за праведнију расподелу националног богатства. "Национализацију природних ресурса нафте, гаса, угља које се експлоатишу у огромним количинама. Ми желимо да профит од тога одлази у државни буџет да би се једнако распоређивао свим грађанима", поручује Астањина.

Посматрачи и из Србије, ОЕБС одбио позив

На ове изборе Русија је позвала међународне посматраче, укључујући и оне из Србије. Позив је одбио само Биро за људска права ОЕБС-а.

Русија је прихватила 50 њихових посматрача, док је ОЕБС тражио да 500 људи нагледа изборе.

Москва је одбила захтев ОЕБС-а и саопштила да је претеран јер је, на пример, последње изборе у Казахстану надгледало 20, а у Сједињеним Америчким Државама само 47 посматрача ОЕБС-а.