Док се Америка присећа страдалих, у Авганистану једва да спомињу 11. септембар

Централна комеморација поводом 20-годишњице напада у САД одржана је у Њујорку. Присуствовали су актуелни председник САД Џозеф Бајден и некадашњи Барак Обама и Бил Клинтон.

Хиљадама километара даље, у Авганистану, готово да се не говори о овом датуму, јавља репортер РТС-а Владимир Банић, који се налази у Мазари Шарифу.

Они ретки с којима је успео да разговара о годишњици напада на куле "близнакиње" кажу да је напад била завера Америке којом се хтело наудити Авганистану. Веома ретки саосећају са Американцима који су у нападу 11. септембра изгубили најближе.

Авганистанци покушавају да се саживе и навикну на владавину талибана. Кажу да неће пропагирати тако строге законе као током владавине пре 20 година, већ да ће се придржавати актуелних закона.

"Наши лидери нису потпуно усагласили законе, шаљемо људе на суд, па нека суд одлучи. Американци су раширили дезинформације о нама да тако изгледа јер су медији у њиховим рукама, а у исто време су извршили агресију на туђу земљу", рекао је за РТС Кари Хакмал, шеф полиције у Мазари Шарифу.

Авганистан тренутно има будућност и то су деца, али је питање како ће се талибани опходити према њима, поготово према девојчицама. Веома је тешко родитељима да пусте своју децу на спорт, у школу. 

Да ли је Америка нешто научила 

У облаку дима нестале су њујоршке куле "близнакиње". Пола сата касније, мета је било западно крило Пентагона у Вашингтону. Четврти авион срушио се на поље у Пенсилванији.

Екстремистичка исламистичка мрежа Ал Каида, предвођена Осамом бин Ладеном, означена је као одговорна. Кривце за сукобе у муслиманском свету видела је у Сједињеним Државама и савезницима. Инвазија на Авганистан почела је за мање од месец дана.

"Америка никада није имала толико израза солидарности и саосећања као у том часу, па тако тадашњем председнику Џорџу Бушу млађем није било тешко да окупи под свој ратни барјак и да крену у одмазду талибана, објављајући први пут један глобални рат против терориста. Америка је тада радикално променила своје лице, она се никада више није вратила на оно што је заиста била. У многим људским слободама су настала ограничења у том паничном страху од тероризма", објашњава Мирослав Стојановић, бивши дописник Политике из Берлина.

Страх се брзо ширио и ван Америке. У живом телевизијском преносу цео свет је пратио драматичну потрагу за несталима. Коначни биланс – страдало је готово 3.000 људи, нестало је више од 2.000.

"Ја мислим да ће историја имати велики проблем да схвати, када је убијен Осама бин Ладен и кад је кривац за 11. 9. склоњен, зашто се тада нису повукли. Ја мислим да је то чувени израз 'мишн еквип'. Јако пуно пара је ту било у игри. Ниједан генерал нити председник тог тренутка није хтео да потпише повлачење. Мислим да су могли да спинују много боље, да кажу – наша мисија је готова, ми смо обавили оно што смо хтели да обавимо, довиђења, пакујемо се", указује Јован Ковачић, председник Ист-вест бриџа.

Та одлука је донесена тек деценију касније. Поред људских жртава, у рату дугом две деценије, Америка је дневно губила 300 милиона долара у Авганистану.

Без интервенционизма надаље? 

У најновијим изјавама које стижу из Беле куће, Џозеф Бајден се заклиње да се САД више неће упуштати у, како каже, ту врсту ратних авантура да уређује друге земље, да извози демократију. Прилике говоре да је војна опрема у тим земљама њу најмање донела.

"Запад је слепо следио понекад и понизно иако је у овим земљама било и критика на дуго трајање тих мисија. Мислило се да ће одласком Доналда Трампа доћи до неке врсте сагласности како је некад било у том Трансатлантском савезу. Рецимо Трамп никога није обавестио када је кренуо у преговоре са талибанима, Бајден је такође поновио исту ситуацију иако су они од њега очекивали далеко веће савезништво, информације, он је напустио Багрем, највећу базу и практично отворио простор за продор ка Кабулу, не обавештавајући уопште савезнике, оставио их је на цедилу", додаје Мирослав Стојановић.

Јован Ковачић наводи да талибани опет показују једно чудно лице, у позитивном смислу.

"Показују да ће се држати договора из Дохе, што је врло интересантно, бар што се Американаца тиче и што се тиче савезника. Како ће они спровести ту своју обавезу да онемогуће тероризам са своје територије, где имаш Хаканија, чија глава је уцењена на 10 милиона долара, на врху листе терориста Америке и УН, и других, имају четворицу сад у влади, то је велико питање", напомиње Ковачић.

Познаваоци прилика из Америке с подозрењем тумаче потезе тамошње политичке елите.

"Нисам сигуран да је политичка елита научила нешто после пораза у Авганистану. Амерички народ мислим да је извукао неке поучне закључке од ових ратова, на првом месту да не желе више да учествују у тим ратовима без краја, да мисле да су толико велики проблеми у Америци да би свака администрација требало да стави Америку на прво место, као што је Трамп то говорио и због тога видимо ту корекцију и код председника Бајдена, где он све више заузима такав став", сматра аналитичар Обрад Кесић.

Подршка администрацији коју предводи Бајден, анкете говоре, много је лошија него ономад када је ушао у Овални кабинет. Његов заокрет у политици да се више неће бавити интервенционизмом иде му наруку да врати подршку.

Истину за вољу, кажу аналитичари, не сме се пренебрегнути да Америка не скида прст са ороза – председник и државни секретар САД Ентони Блинкен поручују да ће интервенисати када Америци то буде било потребно, додуше, кажу, не тако скупим окупацијама.