Отићи или остати – трауме жртава поплава у Немачкој

Алтенбург у долини реке Ар је једно од места које су поплаве средином јула најтеже погодиле. До сада је сравњено са земљом десетак кућа које су тада биле оштећене у воденој стихији, још двадесет чека иста судбина. То је мало село у којем је пре поплаве живело око пет стотина људи.

Неки власници покушавају да одложе рушење. "Ко зна да ли ће се овде уопште издати нова дозвола за градњу", каже један мештанин. Због климатских промена можда више неће бити ни дозвољено да се граде куће тако близу реке.

Поплава је у том крају одувек било, али још никада се није догодило да у долини реке Ар надође толико воде да се виде само кровови.

"Комшије су мртве"

Чак 95 одсто тог места је или веома оштећено или потпуно уништено. Поплава је уништила и дом за пензионере, основну школу и спортску дворану. Водоснабдевање, струја, телекомуникације – све је то нестало пред воденим масама.

Водом за пиће људи се сада снабдевају из пластичних резервоара. Струје има само у неким улицама, а она је итекако потребна како би се уз помоћ специјалних уређаја осушило оно што је остало од кућа.

Покушавамо да ступимо у контакт с људима, али њима није до разговора. Многи су трауматизованим оним што су доживели. "Комшије су нам мртве", каже једна жена док празним погледом зури у рушевине преко пута. Више не жели да каже.

"Овде испред куће сам са сином увек лежао на трави и гледао у небо", додаје њен муж док гледа на у земљу. "Била је то права идила."

Страх од заборава...

Група мештана који у близини својих срушених кућа чекају долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел, ипак је нешто причљивија. Меркелова жели да се на лицу места информише о томе како напредују чишћење и обнова. У њеном друштву је Малу Дрејер, премијерка покрајине Рајна–Палатинат.

Али, нису сви срећни због те посете. Меркелова, кажу, ионако ускоро више неће бити канцеларка и не може да им помогне. Једна жена ипак другачијег мишљења: "Ова посета усмерава пажњу јавности на нас. Не смеју да нас забораве", каже Аника Гемајн.

Та 40-годишњакиња са својом сестром Јулијом стоји испред онога што је некада била кућа њихове мајке. Кроз порушени зид види се када пуна муља. Када је ниво воде почео да расте, Аника је своју 64-годишњу мајку пребацила код себе.

Али поплава је стигла и до њене куће. Породица с малом децом успела је да се спасе, побегли су на брежуљак изнад куће. Тамо су провели читаву ноћ пре него што је стигао хеликоптер и евакуисао их из поплављеног подручја.

Порука канцеларки

Аника и Јулија желе да се обрате канцеларки: "Желимо да чујемо обећање да и убудуће можемо да се осигурамо од поплава, без обзира на то колико куће биле удаљене од реке Ар."

Осигуравајућа кућа им је рекла да постојећи уговори и даље важе, али само за годину-две. И да онда ситуација мора поново да се процени.

"То нам стоји над главом као Дамоклов мач", каже Аника Гемајн. "Ако осигурање каже да у долини реке Ар више не нуди услуге осигурања некретнина, онда нам обнова ништа не помаже." Она додаје да из сопственог џепа не могу да покрију штету у случају да вода поплави чак и само подрум или приземље.

Дом се не напушта…

Као и сви житељи Алтенбурга, и Аника и Јулија желе да се врате у своје село. "Наша породица је овде већ генерацијама, ту нам је родбина, браћа, сестре, ујаци, тетке, нећаци и нећакиње. То је наша домовина. Кад бисмо отишли одавде, изгубили бисмо много више од само куће", каже Јулија. Ипак, две сестре с неповерењем гледају у будућност: "Научници кажу да овако нешто може да се понови."

Проблем је и то што се деца сада плаше. Боје се кише, потока, реке. "Моји петогодишњи близанци често увече питају: 'Хоће ли поплава доћи док будемо спавали'", прича Аника. Она сада са породицом живи код мужевљевих родитеља.

Трауматично искуство

Како се поставити према ономе што се догодило? И како људи могу да "прераде" оно што су доживели? Психолози кажу да се у прве четири недеље након неке катастрофе много тога потискује.

У центру пажње је тада чишћење порушеног, њихова жеља да што пре уклоне трагове катастрофе. Али онда долази оно што се у психологији зове "долина суза". Оно кад људи схвате шта су све изгубили. Оно кад се процес обнове одлаже, кад постане јасно колико ће времена бити потребно да се поновно врати нешто што се може назвати нормалним животом.

"Мучим се с тим да ли деци уопште да кажем да се то више никад неће догодити", каже Аника. Она већ недељама покушава да закаже термин код дечјег психолога. За неколико дана први пут ће га посетити. "За нашу породицу је јасно да ћемо у случају нове поплаве одмах напустити место и радије ћемо две ноћи провести код пријатеља или у хотелу."

Канцеларка у журби

Док причамо с Аником, она ту и тамо баца поглед на свој мобилни телефон. Пише јој супруг, јавља да су Меркелова и Дрејерова стигле у место, да их је видео. 

А онда у једном тренутку иза угла заиста и стижу две политичарке, окружене обезбеђењем и новинарима. Али убрзо стижу и аутомобили, политичарке улазе у њих и – одлазе. Пролазе поред Анике, њене сестре и других Алтенбуржана, људи који стоје испред рушевина које су Меркелова и Дрејерова у ствари планирале да обиђу.

Ипак, мештани нису разочарани. Више су равнодушни. Неки се окрећу и одлазе назад до својих кућа. Настављају да чисте и испуњавају захтеве за исплатом помоћи. И да размишљају о томе како даље.