Авганистан, "гробница империја" у вртлогу финансијских интереса суперсила

Асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић рекао је, гостујући у емисији Око РТС-а, да делује да је ово нека катастрофа која ће трајати месецима и да је очигледно да, без обзира на то што су Американци направили неку врсту пакта са талибанима и да је повлачење договорено, има на стотине хиљада људи који желе да напусте Авганистан.

"На границама се налази 500.000. Пакистан процењује да између три и четири милиона људи се налази тренутно. То је много више од оних 123.000 које су евакуисани из Кабула. Питање је каква ће бити судбина тих људи који су отишли", рекао је Сурлић.

Саветник Института за европске студије професор Слободан Зечевић истиче да неке од чланица Савета безбедности су задржале амбасаде у Кабулу, док су друге отишле.

"Кина и Русија су и даље присутне у Авганистану, мислим и за Турску да ће остати. Мало сам збуњен цифрама, шта то значи. Да ли сада неко треба да прими милионе људи и да ли то ЕУ треба да уради. Од ЕУ се тражи да понеког човека који тражи азил прими. Ове стотине хиљада људи беже из Авганистана јер страхују од талибана, то су економске миграције, то нема везе са политиком", казао је Зечевић.

Према његовим речима, као да се понавља сиријска прича.

"Говори се о милионима људи који треба да пређу у Европу. На шта ће Европа да личи. Понеко може заиста да тражи политички азил. Американци су у Авганистану вршили испитивања јавног мњења. У Авганистану је 99 одсто људи за увођење шеријатског закона. То је један други свет. Не можемо ми да посматрамо из наше перспективе Авганистан који је другачији свет", навео је Зечевић.

"Проклетство ресурса" 

Американци су обучили 300.000 војника, зашто се нису одбранили од талибана, упитао је Зечевић.

"Да ли је Европа дужна да прима милионе људи. Америка никоме ништа није дужна, јер је уложила 2.200 милијарди у Авганистан. Можда је више дужна Србима него Авганистанцима. Интервенција је имала одобрење Савета безбедности УН, за разлику од Србије. Ова ситуација ме подсећа на неку врсту насилне миграције становништва која би могла да погоди Европу. Ако се овако настави Европа ће изгубити цивилизацијске вредности", истакао је Зечевић.

Професор Економског факултета Драган Лончар рекао је да је Џозеф Бајден данас изјавио да ће сарађивати са талибанима, као и британски премијер.

"Што се тиче економског аспекта у питању је такозвано проклетство ресурса. Земља пребогата ресурсима, а народ живи на ивици егзистенције. Процењује се да ће 14 милиона људи гладовати. У тој земљи 40 посто становништва има мање од 14 година. Дакле, један популациони бум је у питању. Процењује се да ће 2050. године Авганистан имати 80 милиона људи, а 12 до 15 посто економије Авганистана зависи од производње опијума. Шојгу је изјавио да 93 посто производње хероина на свету долази из опијумског мака који се производи у Авганистану", казао је Лончар.

У питању је, додаје, земља која има велика налазишта литијума, никла, кадмијума.

"Процењене резерве литијума су као у Боливији, земљи са највећим налазиштима литијума, а вредност тог литијума се процењује на вредност нафте коју има Саудијска Арабија. Процењује се да је вредност залиха бакра три билиона долара. Кина има концесију на највеће налазиште бакра у Авганистану на 30 година и платила га је три милијарде долара. Интереси великих сила су присутни и бориће се за ресурсе који су енормни", истакао је Лончар.

Пакс Американа завршава своју епоху 

Стефан Сурлић наводи да је Авганистан велика опомена – 20 година изградње једне нације и борбе против тероризма.

"Ми видимо да тај Пакс Американа завршава своју епоху и да је неуспех у Ираку, Сирији и Авганистану променио ток деловања Америке на међународној сцени. Биће скромније војне интервенције, јер нема извоза либералне демократије", казао је Сурлић.

Додаје да је друга ствар партнерство.

"Америка се повлачи, што ће имати највеће последице у избеглицама. Не заборавимо да је уочи повлачења америчких снага било више војника из других земаља него Американаца. Трећа последица је борба између демократија и ауторитарних режима. Авганистан је симбол промене глобалних односа", напомиње Сурлић.

Зечевић напомиње да су Турци примили 130.000 избеглица из Авганистана, Немци 180.000, Французи 100.000 и да сматра да нису расположени да их примају даље.

"Американци нису ни међу првих шест земаља које примају избеглице из Авганистана. Неће дићи сви руке од њих, у томе је цела игра. Неће Русија и Кина, а питање је да ли ће и Саудијска Арабија. Али, неће бити Американаца. Сада они покушавају да условљавају помоћ неким политичким утицајем", казао је Зечевић.

Напомиње да талибани нису дошли на власт да поштују људска права него шеријатско право.

"Нису они дошли да поштују западне вредности у погледу људских права. Говори се да су делимично ублажили ставове од пре двадесет година, када жена није могла ни да изађе на улицу. Они ће применити исламске законе у Авганистану, на шта западни свет не може да утиче. Јасно је да жене неће моћи да буду водитељке на телевизији. Тачно се зна да ће да заведу исламски режим. Запад је изгубио битку и неки други играчи улазе на простор Авганистана. Аустријанци имају 47.000 људи из Авганистана и потпуно их разумем.

Геостратешки положај интересантан за суперсиле 

Каже да када оде у Француску видим да неки градови мењају карактер.

"То забрињава и није решење да се цела Африка и Блиски исток преселе у Европу", напомиње Зечевић.

Професор Лончар додаје да је геостратешки положај Авганистана интересантан за велике силе.

"Кина је тихо радила на својим интересима у Авганистану. Русија и Индија су веома заинтересоване, као и Пакистан. Американци се неће повући, интересно ће наставити да буду присутни колико буду могли. Уложили су 88 милијарди долара у Авганистанску војску. Америчке фирме које су сервисирале опрему су се повукле, војници нису примили плату седам месеци", додаје Лончар.

Сурлић наводи да ако је Трамп родоначелник идеја "Америка на првом месту", Бајден је њен веродостојни наследник.

"Све време су полагали наде у званичну владу у Кабулу, да се говорило да су талибани минорне снаге, да има 300.000 војника, али се поставља питање зашто су све време преговарали са талибанима. Са њима су договорили одлазак и време напуштања. То значи да су знали да ће талибани бити сила у Авганистану. Зато се говори о пакту са талибанима. Ово није препуштање Кинезима. Амерички интерес и корпорације су и даље присутне. Судбина Авганистана умногоме зависи од Ирана и Пакистана. Занимљиво је да су Ујгури насељени са обе стране границе са Кином, и то је Кинезима веома важно", казао је Сурлић.

"Ниједна сила не напушта ништа" 

Зечевић напомиње да ниједна велика сила не напушта ништа.

"Американци су сада дигли руке, њима није фокус да убризгавају хиљаде милијарди у Авганистан. Сами су себе тим упропастили. Ово је био последњи тренутак за одлазак и нису имали избора, морали су да оду. Још од Обамине администрације покушавају да оду. Они годинама знају да је то узалудан посао. Имају много озбиљнијег ривала који се зове НР Кина. Авганистан је за њих прошлост, као што ће бити и Ирак", казао је Зечевић.

Лончар сматра да ће се средства талибана бити одмрзнута и да неће бити под трајним санкцијама.

Сурлић закључује да се нада да ће се у директним преговорима са талибанима омогућити минимум људских права, да мигрантски талас неће бити масован.

"Улажу се поново милијарде у збрињавање миграната, а паметна стратегија је како помоћи Авганистану, чак и са талибанима", рекао је Сурлић.