Двадесет година британског војног присуства у Авганистану – смрт, крај и почетак

Када је у недељу поподне 29. августа крочио на писту војне базе "Бриз Нортон" британског Краљевског ваздухопловства у грофовији Оксфордшајер, британског амбасадора у Авганистану сер Лорија Бристоуа дочекао је само један колега из Форин офиса - сер Филип Бартон.

Само неколико минута касније на писту су крочили и припадници шеснаесте бригаде за нападе из ваздуха, који су обезбеђивали евакуацију британских држављана и Авганистанаца, којима је Уједињено Краљевство дозволило усељење са аеродрома у Кабулу.

Тако је без говора и помпе окончано двадесетогодишње британско војно присуство у Авганистану.

Туга због недовршене евакуације

Од 14. августа, када је британска војска почела евакуацију, Авганистан је уз њену помоћ напустило око 15.000 људи.

Трећина су британски држављани, а остали су Авганистанци, који су радили за британску војску, дипломатију и друге агенције и организације, а за које Лондон верује да би останком у тој земљи изложили сопствене животе и животе чланова својих породица великом ризику од талибанске одмазде.

Међу евакуисанима је и 2.200 деце од којих се најмлађе родило у авиону на висини од 10.000 метара негде између Кабула и Уједињених Арапских Емирата.

Вицеадмирал сер Бен Кеј, који је руководио овом операцијом, истиче да би "са великом нервозом" могао да је назове успешном све док се и последњи савезник не нађе на британском тлу.

"Ово уопште није тренутак за славље", поручује сер Бен Кеј, наглашавајући "са тугом" мисли на оне, који су остали у Авганистану.

Он одаје признање изнуреним британским војницима, који су провели две недеље на аеродрому у Кабулу радећи скоро даноноћно.

У сличном тону признање им је одао и премијер Борис Џонсон указавши да је реч о "огромном напору да се задатак изврши у немилосрдном року и под изнурујућим околностима".

Џонсон истиче да "Уједињено Краљевство није желео да напусти Авганистан на овакав начин" што је јасна алузија на његову молбу Џозефу Бајдену да продужи рок за евакуацију, коју је амерички председник одбио.

Британски премијер ипак истиче да двадесетогодишње британско војно присуство у Авганистану "није било узалудно".

Лорд Данат, који је командовао британским снагама у Авганистану од 2006. до 2009. године, рекао је јутарњем програму Би-Би-Сија да би требало да буде покренута истрага "о низу стратешких грешака", почињених током две деценије, укључујући ту и само повлачење, које је требало да "почне пре неколико месеци на миран и промишљен начин".

Операција "Топли дочек"

Британска влада најављује почетак операције "Топли дочек", која би требало да обухвати насељавање не само 8.000 евакуисаних Авганистанаца, већ и свих оних, које је Лондон намеравао, али није успео да поведе.

Форин офис инсистира да ће дипломатија учинити све да изврши репатријацију сваког Авганистанца са те листе.

Сличан програм Британија је успоставила током грађанског рата у Сирији, те је на тај начин удомљено 20.000 сиријских избеглица између 2010. и 2014. године, дакле пре почетка избегличке кризе, која је захватила читаву Европу.

Две деценије у Авганистану убојитије од Фокландског рата

Британској војно учешће у Авганистану почело је новембра 2001. године - непуна два месеца поле напада на куле близнакиње у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону за које је одговорност преузела Ал Каида тада предвођена Осамом бин Ладеном.

Америчке, британске и снаге авганистанске Северне алијансе заузеле су Кабул 13. новембра.

Исте године 7. децембра пао је Кандахар - последње велико упориште талибана, тадашњи британски премијер Тони Блер прогласио је ратну победу, а на чело авганистанске владе стао је некадашњи портпарол муџахедина Хамид Карзаи.

Током 2002. године, британске трупе дејствовале су као део операције НАТО-а. Мисија за око 1.700 Британаца била је обезбеђивање Кабула и околине.

Четири године касније Британци су премештени у јужну авганистанску покрајину Хелманд озлоглашену по количини и жестини герилског оружаног отпора талибана.

У тамошњој пустињи изграђен је камп Бастион, који је на врхунцу замаха британских војних операција бројао чак 40.000 војног особља што је упоредиво са бројем становника Пожаревца.

Камп Бастион пружао је логистичку и војну подршку са око 600 летова дневно.

Широм Хелманда британска војска имала је 137 база.

Највећу операцију су извели 2010. године нападом на упориште талибана у средишту Хелманда.

Повлачење Британаца из те покрајине договорено је на самиту НАТО-а у Лисабону 2014. године када је британски премијер био Дејвид Камерон.

Окончано је у октобру 2014. године када је у кампу Бастион остало само 450 британских војника како би обучавали авганистанске војне снаге, које су преузеле ту базу.

Британска војска поново је распоређена на положаје већ наредне године пошто су талибани накратко заузели Кундуз на северу земље, те је постојала бојазан да би могли да заузму и град Санџин у покрајини Хелманд.

Од тада су Британци били распоређени у Авганистану само у "саветодавној улози" авганистанске армије.

Овај конфликт однео је више британских живота него рат у Ираку и Фокландски рат заједно.

Погинуло је 456 британских војника. Највећи број жртава забележен је 2009. године - њих 108.

У Авганистану је служио и млађи син британског престолонаследника Хари Виндзор-Маунтбатен.