Читај ми!

Немачка признаје све више диплома, БиХ и Србија на врху

Немачка тражи обучене раднике, а тржиште рада се све више ослања на странце. Упркос пандемији, немачке власти су прошле године признале већи број диплома него раније. БиХ и Србија су на врху те листе.

Прошле године Немачка је потпуно или делимично признала око 44.800 страних диплома, кажу подаци немачког завода за статистику. То је пет одсто више него у 2019, упркос пандемији која се 2020. обрушила на немачку привреду.

Већина квалификованих страних радника дошла је из европских земаља ван Европске уније. Глобалну листу од око 150 држава предводи Босна и Херцеговина, а прати је Србија. Наиме, немачке власти признале су 3.600 захтева за нострификацију из БиХ и 3.400 из Србије. На трећем месту је Сирија са 3.100 признатих захтева.

Као и раније, највише се траже медицинари – око две трећине признатих диплома су из те бранше. То укључује око 15.500 неговатеља и болничара, као и 7.600 лекара. Немачки званичници признали су дипломе још око 3.300 учитеља и васпитача, као и неких 2.500 инжењера.

Иако број признатих захтева расте, немачки статистичари такође примећују да је прошле године мање људи затражило нострификацију дипломе – неких три одсто мање него 2019.

Радна снага "хитно потребна"

Немачка министарка за образовање Ања Карличек је ипак оптимистична и каже да је за велики број захтева за нострификацију заслужан и нови закон о миграцији стручних радника донет у марту 2020. Ново законско решење олакшава мигрантима да се у Немачкој баве пословима за које су се школовали.

"Од тога обе стране имају користи", каже министарка. "Стручни радници имају боље шансе да пронађу добро радно место које им нуди сигурност, где их цене, место које одговара њиховим склоностима и способностима." У исто време, Немачка добија "хитно потребну квалификовану радну снагу из иностранства", додаје Карличек.

Да је ситуација хитна потврђује и председник Немачке агенције за запошљавање Детлеф Шеле, који је ове недеље упозорио да ће се ове године у Немачкој број радно способног становништва смањити за неких 150.000, и да ће тај дефицит наставити да расте.

"Потребно нам је 400.000 имиграната годишње, дакле много више него протеклих година. Од неговатеља, преко инсталатера клима-уређаја, до логистичара и факултетски образованих људи. Радне снаге ће недостајати у свим областима", рекао је Шеле за Зидојче цајтунг, позивајући владу да интервенише.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом