Хаос у Кабулу и независност ЕУ – може ли Европа без САД у великим кризама

Ово није први пут да се ЕУ суочава са кризама. Постоји потреба да се пружи помоћ, заштита и уточиште оним Авганистанцима који на то имају право.

С друге стране, постоји политички страх да то не пошаље погрешан сигнал и значи подстицај за нови прилив избеглица који би личио на онај из 2015. године, када је дошло више од милион људи у Европу.

Тада је то поделило земље чланице, довело до раста популистичких странака. То је сценарио који у ЕУ не желе више да гледају, посебно у светлу чињенице да се ближе избори у Немачкој и Француској.

Оно што се може видети у Бриселу је консензус око става да се више не може поновити 2015. година, као и контуре стратегије око прилива избеглица из Авганистана да ЕУ финансира земље региона око Авганистана да задрже избеглице у том делу света.

Сукоби на Блиском истоку пре неколико година довели су до серије терористичких напада и у Европи. У Белгији, која је и сама била жртва терористичких напада, подељена су мишљења да ли повратак талибана води неком повећаном ризику.

С једне стране, постоје мишљења да не постоји неки повећани фактор ризика. Многи, међутим, нису убеђени у претпоставку да талибани неће поновити грешку од пре 20 година, када су пружали подршку и уточиште терористичким групама.

У институција ЕУ хаотична ситуација и евакуација из Кабула покренуле су питање аутономије Уније у односу на САД.

Шеф дипломатије Жозеп Борељ је рекао да ситуација показује да Унија мора да има независни војни капацитет који би био у стању да делује мимо одлука САД, да су земље ЕУ имале тешкоће да евакуишу своје грађане и Авганистанце у роковима које је неко други поставио.

Хаотична и трагична ситуација на аеродрому у Кабулу је поново оживела причу о стратешкој аутономији ЕУ који јесте план и амбиција, али у овом тренутку не и реалност.