Читај ми!

Миграције из Авганистана – прате се потези талибана, нико не жели репризу 2015.

Десет дана је прошло од када су талибани преузели контролу у главном граду Авганистана, Кабулу. Од тада, хиљаде људи хрли ка аеродрому како би побегли из земље. Ситуација у Авганистану изазива страх јер су последице вишеструке. Рок за повлачење америчких трупа из те земље истиче 31. августа.

Пет америчких администрација и четири председника борили су се против тероризма на Блиском и Средњем истоку, ради сопствене и глобалне безбедности.

Међутим, из свих земаља, одакле су се повукли, масовно су кренуле и избеглице. И то из Ирака и Сирије, где је од 2014. године почела да делују Исламска држава, због чега су се амерички војници вратили у Ирак. Било је ту и миграната из Пакистана и Авганистана.

Да ли је на помолу нови талас избеглица ка Европи после коначног америчког повлачења из Авганистана? Јер, према подацима Међународне организације за миграције, доскора, њих око 30.000 недељно напуштало је земљу, углавном преко Ирана, на путу ка Турској и Европи.

Србољуб Пеовић са Института за европске студије бави се научним истраживањем средње Азије, иначе и преводилац ангажован у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије, објашњава да ниједан талас још није известан.

"Прво питање које се поставља је колико ће људи моћи да напусти Авганистан. Имали смо јуче вест да је талибански режим најавио да ће забранити држављанима да напуштају територију државе. Индија, Иран и Таџикистан одлучили су да прихватају избегличке таласе. Код нас, од 2016. доминирају авгански држављани, које најчешће у стопу прате сиријски. Пре свега узрок њиховог доласка је рат, има мало економских миграната", наводи Пеовић.

Према његовим речима, код нас као мигранти доминирају одрасли мушкарци од око 20 година. 

"То се често злупотребљава код нас у јавности. То јесте чињеница, број пунолетних мушкараца се повећао и до 90 одсто у Србији, али треба имати на уму шта је узрок томе. Узрок је што породица у Авганистану или Пакистану шаље једно дете за које може да финансира пут и то задужујући се код локалних зеленаша. Лице које је отишло у ЕУ и евентуално добило азил, намерава да доведе ту породицу. Нема ту приче о некаквој војсци, инвазији", указује Пеовић.

У српским центрима за азил тренутно је 3.858 миграната, од којих су 1.148 из Авганистана. Према његовим речима, они се у Србији задржавају релативно кратко, око 39 дана у просеку, и немају намеру да остану.

"Пратимо ситуацију у Турској и Грчкој. Комесаријат ће бити спреман за сваки сценарио, имамо 400 људи, 20 центара, неће се поновити сценарио из 2015", истиче Пеовић. 

Амбасада Србије у приправности, прате се потези талибана

Синиша Павић, отправник послова у амбасади Србије у Индији, која је надлежна и за Авганистан, евакуација наших држављана који су се обратили нашем дипломатском представништву су окончане. 

"Било је протеклих дана више питања на ту тему ко од лица српске националности или српског држављанства може да буде у Авганистану. Пратимо то пажљиво, та лица могу да се послуже својим правом, да се обрате нашем представништву у циљу повратка а имају право и да остану. Ми смо, амбасада и МСП, надлежни за то и у степену приправности смо за све могуће случајеве", истакао је Павић за РТС. 

Према његовим речима, оно што ће даље предодредити евентуални талас миграција јесте унутрашња ситуација у Авганистану.

"Колико ће она бити генератор за неке нове таласе избеглица и каква ће бити политика контроле граница, авганистанских власти, транзитних и земаља крајњих дестинација. Талибанске власти се труде да оставе утисак да су они у овој фази конституисања своје власти другачији од слике која о њима влада, са једном великом резервом, али власти те нове гарнитуре нису до краја конституисане", објаснио је отправник послова у амбасади Србије у Индији. 

Видљиво је, каже, да се почело са конституисањем владе након именовања Муле Барадара за челног човека те владе, а одређени су и челни људи финансија, обавештајних послова и одбране, где је постављен Мула Зафир, бивши затвореник Гвантанама.

"Из тих потеза као и оних који треба да уследе, моћи ће да се профилише ситуација са којом ће се у наредном периоду сусрести и непосредни суседи Авганистана и светска заједница уопште, а даљи ток догађаја ће бити резултанта акција и реакција које се у том смеру могу очекивати и које су за сада свима неизвесне", сматра Павић. 

Како Индија гледа на ситуацију 

Када су талибани освојили Авганистан, Индија је одмах, каже Павић, поручила да је отворена за етничке Сике и припаднике Хинду мањине у Авганистану.

"Видљиво је да су врата отворена са једне стране, али, са друге стране, постоји селективни приступ зато што се зна шта је највећи индијски страх – увоз екстремног ислама и у складу са тим се могу очекивати неки следећи кораци", указује отправник послова у амбасади Србије у Индији.

Павић је прокоментарисао и то како талибани покушавају да ублаже своје деловање према женама.

"Јутрос је била конференција за штампу талибанског представника. Они су одвојили значајан део наступа на причу о томе како инструишу своје припаднике како се комуницира са припадницама женског пола и то је занимљиво видети због те хипотеке која постоји из прошлости. Постоји веома снажан покушај да се, ако могу да се нашалим, понашају не као талибани, него као талиберали", навео је Павић.

Поглед у Америци 

У Америци влада велика забринутост око тога шта ће се десити у Кабулу наредних дана и каква ће бити судбина за хиљаде америчких држављана, као и за држављане Авганистана који су сарађивали са америчком војском и желе сада да напусте земљу, јавља извештач РТС-а из Чикага Александар Жигић.

Неки подсећају да америчка војска, која је сада у Авганистану, треба да организује истовремено одлазак америчких и авганистанских држављана у кратком року, али и сопствено повлачење у тренутку кад су талибани рекли да неће бити померања крајњег рока. 

И демократски и републикански чланови Конгреса траже од Бајдена да се помери рок за повлачење јер до 31. августа неће стићи да се евакуишу сви. Очекује се, међутим, да ће темпо евакуације бити смањен већ у петак да би америчка војска могла да почне сопствено повлачење јер на аеродрому у Кабулу има око 6.000 америчких војника.

Медији преносе да су руководиоци у Пентагону јако љути јер ће можда на хиљаде Авганистанаца који су помагали Америци као преводиоци и на другим пословима протеклих година бити остављени на цедилу. 

Репортер мреже Ен-Би-Си Ерик Хенгел каже да му је најупочетљивије то што је на аеродрому видео значајан број војника који имају комплетно америчку опрему и оделу, а у ствари су талибани.

Додаје да на аеродрому у Кабулу време понестаје и да остаје још једна кратка недеља за САД и НАТО савезнике. 

Амбасада САД у Кабулу је прво послала поруку свим држављанима да на аеродром дођу у ноћи између уторка и среде или ће сами морати да организују транспорт, али је убрзо ту објаву и опозвала.  

Према анекти листа Ју-Ес-Еј тудеј Универзитета Сафолк, више од две трећине Американаца сматра да није било вредно почињати рат у Авганистану. Истовремено, популарност Џоа Бајдена пала је на најнижи ниво до сада – 41 одсто, а само 26 одсто грађана сматра да је добро руководио повлачењем из Авганистана.

петак, 23. фебруар 2024.
17° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво