Свет у дилеми – како се односити према талибанима

Немачка и Запад имају интересе у Авганистану. Зашто би се иначе Берлин 20 година тамо толико ангажовао, војно, развојнополитички, хуманитарно?

Иако је председник Ашраф Гани побегао, ти интереси нису нестали. А посебно не жеља да Хиндукуш буде стабилан и да се спречи стварање новог простора за исламистичке банде које су активне у свету.

То што су нови моћници у Кабулу до своје позиције стигли и терористичким нападима, не чини ствар лакшом.

То је у складу са упозорењем министра спољних послова Хајка Маса од прошле недеље: "Ако талибани успоставе калифат, изоловаће се на међународном плану, таква држава неће имати дипломатско признање, и то би био крај међународних програма помоћи".

Авганистан је досад био на првом месту међу примаоцима немачке развојне помоћи. То је сада обустављено. За ову годину је планирано 250 милиона евра, али од те суме још није исплаћен ни цент.

Прихватити власт талибана?

Са Масом се не слаже између осталог и Маркус Кајм, стручњак за Авганистан Фондације за науку и политику, утицајног труста мозгова у Берлину.

У интервјуу за лист "Ханделсблат", Кајм је рекао да ће на краћи или дужи рок владавина талибана морати да се прихвати.

"У овом тренутку имамо код Хајка Маса и других пркосну реакцију типа: нема признања, нема преговора, нема новца. То јесте људски разумљиво, али није стратегија за регион који је геополитички тако важан". Кајм се залаже за разговоре са талибанима.

И посланица СПД у Бундестагу Ајдан Озогуз стално се залагала.

Озогузова, која је члан Одбора за спољне послове немачког парламента, за DW је рекла: "Талибани на дужи рок сасвим изоловани не могу да постигну много. Упућени су на новчану и хуманитарну помоћ. Али, ситуација је тренутно потпуно непрегледна и врло забрињавајућа. У основи се залажемо за политички дијалог са Авганистаном. Зато морамо да причекамо да ли ће у Авганистану бити успостављене уређене структуре са владом која је у стању, која је вољна, да разговара".

Половини људи је потребна помоћ

Вемена нема много. Уред УН за координацију хуманитарних послова у својој прогнози за ову годину наводи да ће готово половина од 40 милиона становника Авганистана бити упућена на хуманитарну помоћ - готово двоструко више њих него прошле године.

Хуманитарна помоћ се заправо нуди независно од политичких односа, наглашава за DW Винфрид Нахтвај.

"Даље погоршавање катастрофалне хуманитарне ситуације у Авганистану не може бити у интересу Европе и Немачке", поручује ова политичар Зелених и стручњак за безбедност.

По његовом мишљењу, начин опхођења са новом владом у Кабулу ће зависити пре свега од тога да ли ће поред талибана "у влади бити заступљене и друге снаге".

Талибани, наставља Нахтвај, видно настоје да оставе управо такав утисак. Њихов заменик шефа, Мула Барадар, најавио је "отворену, инклузивну исламску владу" и тиме наговестио да ће у власти учествовати и они који не припадају талибанима.

Пртпарол талибана Мухамад Наим отворио је врата светској заједници изјавом да нема намере да се влада "изолованом земљом".

Активност на међународном нивоу

Неке земље су већ прихватиле тај позив. Кина је, на пример, неуобичајено брзо реаговала на смену власти у Кабулу.

"Поштујемо одлуку авганистанског народа", обзнанила је у понедељак поподне портпаролка Министарства спољних послова у Пекингу, Хуа Чуњинг.

Још пре две недеље министар спољних послова Ванг Ји је у Тијанђину недалеко од Пекинга примио једну деветочлану делегацију талибана. Они су одмотавање црвеног тепиха наградили обећањем да неће да се мешају у унутрашње ствари Кине. Што значи: неће пружати подршку исламистичким ектремистима у западној провинцији Шинђијанг.

Турска је изразила оптимизам када је реч о талибанима. Поруке исламиста после преузимања власти су позитивне, изјавио је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. Он је додао да његова земља води разговоре са свим авганистанским снагама.

У Европи, Велика Британија тражи прагматичне односе са новим властодршцима у Авганистану. Министар спољних послова Доминик Раб рекао је да се сада ваља суочити са новом реалношћу, те да је важно да се изврши позитиван утицај на "нови режим".

Пажљиво гледати

Слично размишља и познавалац Авганистана Винфрид Нахтвај. По његовим речима, талибане треба посматрати врло пажљиво и врло диференцирано, "да би онда могло да се одлучи: има ли тамо прагматичних снага које поклањају пажњу потребама авганистанског становништва, или су то хард-кор снаге које само хоће да спроведу своју идеологију"?

Наредни дани ће бити одлучујући, како у Авганистану, где ће се показати да ли се талибани придржавају својих речи, посебно на плану људских и женских права, тако и у светским престоницама, где се сада дискутује о томе да ли ступити у дијалог са талибанима, и, ако се то учини, како би тај дијалог требало да изгледа.