Браћа убила сестру јер је хтела слободно да живи – полемикa у Немачкој како назвати злочин

Маријам Х. је побегла пре више година. Из Авганистана у Немачку. Далеко од сталног убијања, од исламистичког терора талибана и од присила које владају у једном архаично-патријархално структурисаном друштву. У Немачкој је имала шансу да води слободан живот и да о њему сама одлучује.

Али, изгледа да је управо то било кобно за 34-годишњу мајку двоје деце. Убијена је, а за убиство су оптужена њена два брата која су сматрала да она живи неморално. Ужасан злочин, почињен баш у немачкој престоници, либералном и отвореном Берлину.

Сумња се да је у питању "убиство из части"

Државно тужилаштво и берлински Уред за борбу против криминала сада воде истрагу против браће старе 22 и 25 година. Они су под сумњом да су 13. јула у Берлину "због осећања повређене части, заједнички убили" своју сестру.

Државно тужилаштво сматра да су браћа још истог дана леш своје сестре у коферу пребацили у Нојбург у Баварској где живи трећи, најстарији брат. Тамо су њих двојица заједнички и покопали Маријам Х. Леш је нешто касније пронађен.

Обдукција је потврдила сумњу на убиство и да је реч о сестри осумњичених. Потрага за Маријам Х. трајала је више дана: анализирани су снимци надзорних камера и изјаве сведока; сумње да су је браћа убила су биле све јаче, тако да су на крају они ухапшени. Иначе, и њих двојица живе у Берлину већ неколико година.

Мржња према западном начину живота?

Одмах су се распламсале и дискусије о узроцима таквих убистава. Оне се често врте око питања: одакле толика мржња према западном начину живота?

Битан аспект је патријархална перспектива, каже Мартин Лесентин, портпарол Међународног друштва за људска права. Та перспектива је "често повезана са одређеним ставом који је такође традиционално верски".

Истовремено се, како додаје Лесентин, ради о комплексу мушкараца "који не могу да очекују успех у животу или га нису имали, успех у послу који би волели да имају у једном слободном друштву, па и у такмичењу са женама. Они у основи желе да тиме што су се родили као мушкарци – одређују све".

Клара Ригони са Института "Макс Планк" за истраживање криминала, безбедности и права, такође види патријархалне структуре као главни узрок.

У суштини је у питању "мушка контрола женске сексуалности и сексуална част жене за коју породица сматра да мора да је штити". То, како каже, није случај само у муслиманским породицама, јер "убиства из части" нису свуда обавезно и верски мотивисана.

Насиље у име традиционалне "части" трпе девојке и жене у свим деловима света, каже Ригонијева.

"Таквих патријархалних структура је било у различитим временима и регионима". Она наводи Југоисточну Азију, Африку, као и Латинску Америку "где, на пример, има присилних удаја. Али, тако је било и у средоземном региону у прошлости, а делом и данас".

Политичко натезање око терминологије

Убиство Маријам Х. одавно је добило политичку димензију. Политичари свих странака су тим поводом заузели позиције у медијима и на друштвеним мрежама.

Сви најоштрије осуђују убиство и изражавају саосећање са жртвом и посебно њеном децом. Када је реч о узроцима, у владајућој коалицији говоре углавном о "неуспелој интеграцији услед архаичних представа о свету" или "убиством из части" за које је крива "архаична слика света и жена".

Терминолошки приступ није исти код свих. Тако постоји и мишљење према којем је израз "убиство из части" неприкладан, јер "садржи оправдање за починиоце – убиство и част не иду заједно", и зато је бољи израз "фемицид".

А има и (десничарских) ставова према којима реакције попут малопређашње нису адекватне и "поново показују неуспех левичарске интеграционе идеологије која одбија да се суочи са реалношћу – на рачун безбројних женских жртава у Немачкој".

Шта да се ради?

Сви су сложни бар у оцени да либерално друштво попут немачког мора учинити све како би оваква убиства била спречена.

Мартин Лесентин је сигуран да је основни предуслов за то образовање, "и то на дужи рок и у систему који омогућава доживљај успеха".

Председник Међународног друштва за људска права наводи могућност организовања "вишегодишњих интеграционих семинара и могућности обучавања" који би мигрантима отворили економски и друштвени приступ немачком друштву.

То је важно јер, како каже, "у случају других миграционих таласа све до данас видимо да људи који су у Немачкој већ трећа или четврта генерација, још увек упадају у очи својим сексистичким понашањем, све до убиства из части".

Сличног мишљења је и Клара Ригони са Института "Макс Планк" која сматра да је разбијање патријархалних структура тешко, али да недостаци у интеграцији могу да се отклоне упорним радом на школовању и отварању могућности за запошљавање миграната.