Последња у низу критика Олимпијаде је због Хирошиме, јавила се и криза смисла

Јапански медији јављају да ће председник Међународног олимпијског комитета (МОК) Томас Бах 16. јула посетити Хирошиму и поклонити се сенима жртава атомске бомбе у тамошњем Меморијалном парку.

Бах ће разгледати и музеј у том парку који чува сећање на страдање цивила од атомског бомбардовања, што се види као жеља руководства МОК-а да истакне допринос Олимпијских игара и олимпијског покрета уопште светском миру и разумевању међу народима.

Изгубљени смисао

Већина коментатора у Јапану тај потез Томаса Баха, међутим, ставља у контекст кризе смисла са којим се суочавају Олимпијске игре у Токију и тај велики светски спортски догађај уопште.

Наиме, олимпијада у Токију у Јапану је интерно схватана као прилика да се домаћој и страној јавности демонстрира степен опоравка подручја на североистоку земље које су пре десет година разорили велики цунами и контаминирала радијација ослобођена из реактора тешко оштећене нуклеарне централе Фукушима 1. 

Такође, слично другим олимпијадама, и игре у Јапану требале су и да покажу способност града и државе домаћина да на најбољи начин организују логистички најсложенији планетарни догађај и омогуће им да иностранству прикажу сопствена технолошка достигнућа и чари своје културе.

Шире, у светским размерама, након избијања пандемије корона вируса, а нарочито, након појаве првих вакцина, јапански званичници и функционери МОК-а почели су да говоре о олимпијади у Токију као догађају који ће бити попут светла на крају дугог тунела борбе против ковида или чак симболична прекретница која ће означити почетак повратка нормалном животу и напаћеном човечанству донети преко потребну радост и опуштање.

Међутим, у међувремену планетом су се проширили нови, заразнији сојеви коронавируса, а у многим земљама, укључујући ту и домаћина Јапан, вакцинисање је закаснило. Услед тога, у Токију је отказано гостопримство навијачима из иностранства, а ограничени су и величина страних спортских, политичких и новинарских делегација и број домаћих посетилаца борилиштима. 

То је све учинило да олимпијске и паралимпијске игре у Токију изгубе наведену светлу, оптимистичку симболику и чак постану догађај високог ризика по безбедност локалног становништва, такмичења која ће, можда, индиректно, кроз евентуални раст броја заражених и оболелих, довести и до губитка људских живота.  

Пошта жртвама А-бомбе или реклама за олимпијаду и МОК? 

Штавише, пред олимпијаду у Токију постало је извесно да ће игре 2032. бити додељене аустралијском граду Бризбејну као једином кандидату. И претходна два турнира, у Паризу 2024. и Лос Анђелесу 2028. додељена су без међусобног такмичења градова, јер није било других кандидата. 

То сведочи о паду интересовања за олимпијаде, које су све гломазније када су у питању број дисциплина и учесника и сходно томе све скупље, због чега проузрокују бројне недоумице у вези оправданости улагања, па и масовно незадовољство грађана и друштвене сукобе.

У Рију они су се углавном односили на недостатак друштвеног улагања у здравство и просвету у поређењу с улагањем у спорт, а у Токију на епидемиолошку сигурност и велико захватање из локалног пореза који плаћају његови становници.

Ту се јавила и криза смисла - која је поента одржавања олимпијада ако оне све више служе као инструмент за доказивање економске и политичке моћи држава, као опојна фешта таштине која прави рупе у буџетима и рекламна позорница за крупни капитал, а притом, уз ограничену спортску корист која се огледа у привременом расту популарности одређених дисциплина и изградњи инфраструктурних објеката скупих за одржавање, угрожавају општу добробит
локалног становништва, те потенцијално угрожавају животе?

Чини се да служба за односе са јавношћу МОК-а на то питање одговара оним што би се, у зависности од угла гледања, могло протумачити као искрени потез у складу с традицијом олимпијског покрета, али и као злоупотреба страшне патње жртава из Хирошиме за сопствену промоцију, или исфорсирано одржавање олимпијаде на апаратима за вештачко дисање.