Анис Амри и напад у Берлину 2016. године, истина остаје у мраку

Имена 12-оро убијених уклесана су у степенице испред Спомен-цркве цара Вилхелма на Брајтшајдплацу у Берлину - баш као на надгробном споменику.

Анис Амри је 19. децембра 2016. на овом месту у смрт послао 11 особа, када је са украденим камионом улетео на божићни вашар. Овај Тунижанин, који се у Берлину пријавио као избеглица, претходно је убио возача камиона. Најгорим исламистичким нападом у Немачкој, бавио се од марта 2018. Парламентарни истражни одбор Бундестага.

Три године и три месеца су посланици испитивали око 180 сведока и стручњака. Све је забележено на скоро 1.900 страница и у понедељак предато председавајућем Бундестага, Волфгангу Шојблеу.

Постоји само сагласност око општег схватања да су безбедносне службе направиле много грешака. Али, када се покрене питање консеквенци које треба извући из грешака, ту су мишљења дубоко подељена.

Опозиционе Слободне демократе (ФДП), Зелени и Левица захтевају корените промене пре свега у Служби за заштиту уставног поретка и Заједничком центру за одбрану од тероризма (ГТАЗ) немачке владе и 16 савезних покрајина.

Напад није морао да се догоди

Полицијске службе су заказале у анализи опасности, мисли Мартиина Ренер (Левица) због чињенице да је каснији атентатор био дуже време под надзором.

"Безбедносне снаге очигледно немају појма о томе како функционише џихадистичка мрежа", мисли Ренер. Она сматра да је теза о радикализованим појединачним починиоцима побијена.

Ирене Михалиц (Зелени) исто гледа на ствар. Опасне особе би морале пажљивије да се надзиру, захтева Михалиц. Документи и изјаве сведока веома јасно показују, "да Амри никако није био само полицијски случај".

О томе је говорио некадашњи шеф Службе за заштиту уставног поретка, Ханс-Георг Масен, рекавши да Амри није био случај јегове службе - већ полиције. Напад није морао да се догоди, "и то је за мене посебно трагично", рекао је Масен као сведок пред Истражним одбором. Према његовом мишљењу, није било личних грешака или пропуста службе коју је водио до октобра 2018.

Бењамин Штрасер (ФДП) и данас врти главом када се сети Масеновог сведочења. За њега је јасно: "Тајне службе би морали чвршће да стегнемо на парламентарне узде". При том његова критика превазилази службе попут Службе за заштиту уставног поретка или Тајну службу БНД. Она циља на савезну владу:

"Обећање о разјашњењу није испуњено", каже Штрасер. Није уопште било жеље за разјашњењем, "зато што се ради о фундаменталним, структуралним питањима". Критика и на свој рачун

И Ирене Михалиц (Зелени) сматра да савезна влада није показала вољу и спремност да повуче консеквенце. Уопште се није размишљало о томе да се, након напада у Берлину и читавог низа напада у Европи, „успостави конзистентна антитерористичка стратегија".

Уместо тога расправљало се о забрани ношења бурке и наногицама. „На крају је немачка влада пооштрила закон о странцима, како би демострирала да је способна да делује, а без било какве анализе."

Међутим, било је критика Истражног одбора и на сопствени поступак. Председник Савезне криминалистичке службе (БКА), Холгер Минх признао је приличне недостатке у размени информација између безбедносних служби у Немачкој и оних на европском нивоу.

Шеф БНД, Бруно Кал је то такође потврдио. Његова Тајна служба за иностранство и БКА су у јесен 2016, дакле непосредно пред атентат, добиле упит од мароканске тајне службе у којем је било говора о Амријевим исламистичким активностима. Ретроспективно, Кал сматра да је грешка што ове информације нису одмах прослеђене Служби за заштиту уставног поретка.

"Нема доказа за друге починиоце"

Фриц Фелгентрој из СПД-а сматра да није тачно да савезној влади недостаје политичке воље за реформе. Али, и он такође захтева од безбедносних служби да извуку поуку из сопствених грешака, између осталог тешњу сарадњу са правосуђем и иностраним тајним службама.

Но, за разлику од опозиције, СПД полази од тога да је Анис Амри сам починио напад на божићном вашару. "Нема доказа да је било других починилаца. "И новинарима који прате овај случај остају многа питања отворена.

Експерт за екстремизам, Томас Мозер је написао књигу на основу утисака из Истражног одбора Бундестага и других одбора у Берлину и Сјеверној Рајни-Вестфалији. Књига под насловом "Амри комплекс. Један терористички напад, 12 мртвих и уплетеност државе" објавио је у јулу франкфуртски издавач Вестенд. Аутор у истој књизи тематизује и десно-екстремистичку серију убистава "Националсоцијалистичког подземља" (НСУ) од 2000-2007. - али и мутну улогу Службе за заштиту уставног поретка.

Левица жели да распусти Службу за заштиту уставног поретка

Парламентарни истражни одбори су се и тиме бавили дуги низ година. А њихова порука политици данас као и некад: реформа безбедносне архитектуре.

Међутим, странке у Бундестагу имају различите погледе, како треба променити статику. Најдаље иде Левица: захтева распуштање Службе за заштиту уставног поретка.