Бајденов план за дисциплиновање непослушних политичара на Западном Балкану

Пред пут у Европу из Беле куће је саопштено да је председник Бајден ставио потпис на Уредбу са проширеним казнама за непослушне на Западном Балкану.

Под санкцијама се може наћи било ко за кога Секретаријат за финансије утврди да је "одговоран или да је саучесник, директно или индиректно ангажован у акцијама или политици које прете миру, безбедности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подрива демократске процесе".

Брисел се ограђује, кажу, ЕУ има своју политику према Западном Балкану.

"Наш ангажман у региону је веома снажан. Разговор о потенцијалним санкцијама није на дневном реду. Сваку одлуку о томе морају једногласно донети све земље чланице. У овом тренутку о томе се не разговара када је реч о партнерима на Западном Балкану", наводи Петер Стано, портпарол Европске уније.

Казне су запрећене и одговорнима за кршење људских права, корупцију и угрожавање примене било ког споразума о регионалној безбедности – укључујући Преспански споразум из 2018. и Међународни механизам, који је наследник Хашког трибунала. Аналитичари то тумаче као начин да се дисциплинују политичари, а да се народу чини да обични људи нису угрожени.

"То је у ствари порука појединачним државницима – ми можемо увек, свакога да ставимо на црну листу, као што се десило Саљију Бериши. Зато је Албанија сада експлицитно поменута. Ово је у ствари начин да вам Американци кажу – ако не будете били кооперативни, ако не будете имали разумевање за наше аргументе и за наше планове, у свако доба можемо да вас и вашу породицу ставимо на списак људи којима је забрањена виза, којима можемо да замрзнемо рачуне у америчким банкама", сматра Љиљана Смајловић, колумниста Недељника.

Особама кажњеним по Бајденовој уредби биће блокирана сва имовина у Сједињеним Државама, док ће америчким држављанима бити забрањено да послују с њима. Биће им забрањено и да уђу у Америку или добију визу.

"Ја мислим да је уредба написана раније и да се чекало да буде Савет безбедности, да се чекало да буде одлука о Ратку Младићу, да се чекало да почну преговори односно да се чекало када је мало већа пажња међународне заједнице. То је да би се тај ефекат максимизирао и да би се послала та Бајденова порука – Америка се вратила", додаје Смајловићева.

Поводом Бајденове уредбе огласио се и амерички државни секретар Ентони Блинкен. Наводи да су Сједињене Државе решене да осигурају стабилност и безбедност Западног Балкана, што би, како истиче, омогућило државама у региону да испуне свој потенцијал као слободне и просперитетне демократије.

Бериша последњи на "црној листи", ту су и Додик, Караџић, Младић...

Последњи од бивших лидера са Балкана који је завршио на америчкој "црној листи" је некадашњи албански председник и премијер Саљи Бериша, којем је, као и члановима његове породице, забрањен улазак у Сједињене Државе.

"Корупција бившег председника Албаније Саљија Берише подрила је демократију у Албанији", написао је тада на Твитеру амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Стејт департмент је објаснио да је Бериша био умешан у злоупотребе јавних фондова и да је користио моћ како би стекао корист за себе, чланове породице и политичке сараднике. 

Отпре су на "црној листи" лидери Албанске националне армија, која је 2003. године уписана на листу терористичких организација УН, Гафур Адили и Идајет Бећири.

Млађи брат Рамуша Харадинаја је на ту листу доспео после сукоба у Македонији, када су га западне обавештајне службе означиле као једног од главних организатора пребацивања бивших бораца ОВК на македонско ратиште.

На листи су и некадашњи регионални команданти ОВК Сами Љуштаку и Рустем Мустафа, Реџеп Сељими, као и блиски сарадник Хашима Тачија, Азем Суља, познат и под надимком "Велики ујак".

Из Босне и Херцеговине, на листи су некадашњи главни обавештајац Алије Изетбеговића – Бакир Алиспахић, а такође и Хасан Ченгић, Енвер Хаџихасановић и Сеад Шахинспахић.

Од 2017. године, на "црној листи" се налази и Милорад Додик. Ту су и комплетна породица Радована Караџића, Биљана Плавшић, Ратко Младић, Момир Талић, Стојан Жупљанин, Љубиша Беара, Радислав Брђанин, Милан и Средоје Лукић, Момчило Мандић, Милан Мркшић.

Некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић налази се на црној листи САД, иако је умро у притворској јединици Хашког суда још 2006. године. На листи су и имена Момира Талића, Мила Мркшића и Горана Хаџића, који су такође, у међувремену, преминули.

На листи су и Хрвати: Марио Черкез, Љубо Чесић Ројс, Тихомир Блашкић, Валентин Чорић, Анте Јелавић, Драго Јелавић, Винко Мариновић и Младен Налетелић.

Првобитну уредбу донео Џорџ Буш млађи 2001. године 

Првобитну уредбу о ванредним мерама повезаним са регионом Западног Балкана, која је на снази још од 26. јуна 2001. године, донео је тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи.

Буш је тада потписао извршну уредбу број 13219 према закону о суочавању са неуобичајеним и великим претњама по националну безбедност и спољну политику САД коју у овом случају представљају акције људи који се баве, помажу, спонзоришу или подржавају екстремистичко насиље у бившој Републици Македонији и другим деловима региона Западног Балкана, или делима која се односе на опструкцију спровођења Дејтонског споразума у Босни или резолуције Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. на Косову.

Председник Буш је ту уредбу допунио у оној која носи број 13304, од 28. маја 2003. године, како би предузео додатне кораке у вези са делима која се односе на опструкцију спровођења Охридског споразума из 2001, у вези са Македонијом.