Избори у Саксонији-Анхалт – страх од "новог националног поноса"

Искра се код Геца Кубичека запалила 1990. године. У то време, Немачка тек што се ујединила и многи у десничарским круговима сањали су о "новом националном поносу".

Кубичек је тада имао 20 година и био војник Бундесвера. Преко једног друга дошао је до есеја Армина Молера "Фашистички стил". Годинама касније, у свом часопису "Сецесија", описао је како га је Молер тада одушевио антидемократским теоријама такозване "конзервативне револуције":

"Одједном је језик деснице, који је након 1945. био приморан да се правда, поново био у пуној снази – сопствена позиција може се утврдити на основу чврсте основе."

Од тада Кубичек води своју борбу против модерне Немачке, против друштвене разноликости и толеранције. У том циљу, заједно са супругом Елен Козица, у селу Шнелрода у немачкој покрајини Саксонија-Анхалт формирао је десничарску мрежу.

Ту спада и "Институт за државну политику", у оквиру којег постоје издавачка кућа, часопис, канали на друштвеним мрежама и везе с бројним другим удружењима и групацијама.

Одатле се десничарска сцена снабдева антидемократским визијама немачких мислилаца и писаца: Армина Молера, Ернста Јингера, Карла Шмита или Освалда Шпенглера. Сви они су апологете националистичког друштва, које се ограђује од наводне декаденције модерности и демократије.

Прича о "великим променама"

Подстицај је дала пре свега политика Ангеле Меркел 2015. године. Кубичек у доласку стотина хиљада деце, жена и мушкарца, пре свега из Ирака и Сирије, види заверу која има за циљ "велике промене". Притом он, без икаквих доказа, измишља некакав план о замени немачког становништва странцима – збрисати Немце у корист мултикултуралног глобалног светског поретка.

Расистичка мржња има нарочито одјека у источној Немачкој. На једном скупу против избеглица 2016. у Дрездену, Кубичек је промовисао своју визију што је могуће хомогенијег друштва: "Немачка ће бити Немачка, само ако Немци буду трасирали њен пут".

Кубичек користи тзв. "академије" на свом "институту" као платформе за агитацију. На тим окупљањима десничарска сцена интелектуално се наоружава за наводни предстојећи грађански рат. А муниција би требало да буде – бојева.

"Ако ми Немци останемо превише цивилизовани за потребе предграђанског рата, онда је сукоб већ унапред решен: 'Само варвари би могли да се одбране', рекао је Ниче", тако је Кубичек цитирао чувеног немачког филозофа у својој књизи "Провокације" из 2007. године.

С таквим провокацијама и вештим саморекламерством, Кубичек је успео у намери да буде запажен и ван свог скромног круга присталица. У разговору с новинарима маестрално се представља као неко ко је у ствари безазлен. Од тога је направио своју сопствену стратегију – и управо то је разлог због чега је аутор овог текста одустао од интервјуа с њим. Његови цитати из бројних говора и докумената које преносимо у овом тексту су и поучнији и изражајнији.

Промоција подмлатка АфД

Гец Кубичек и његова мрежа стварни значај су добили са успоном партије Алтернатива за Немачку (АфД). Водећи политику против усељавања и друштвене разноликости, АфД је постала највећа опозициона партија у немачком Бундестагу. На покрајинским изборима у Саксонији-Анхалт, који се одржавају у недељу, 6. јуна, они би чак могли да постану најјача политичка снага.

Водеће личности те странке, а нарочито они из радикалног партијског крила, уско су повезани с Кубичеком и његовом мрежом. У селу Шнелроди су се већ представили скоро сви припадници партијског руководства.

Водећа кандидаткиња те странке на предстојећим изборима, Алис Вајдл, у лето 2019. у Шнелроди је изјавила: "Веома је важно да промовишемо наш подмладак, а наш подмладак седи управо овде."

Ако би АфД дошао на власт...

Алтернатива за Немачку се последњих година све више радикализује, између осталог користећи и "муницију" из Шнелроде. Историчари и експерти за десни радикализам упозоравају на последице, и то пре свега у Саксонији-Анхалт, где би АфД и на савезним парламентарним изборима у септембру могла да постане најјача политичка снага.

"Ако би АфД дошла на власт, то би могло да значи да би се смањила рецимо права друштвених мањина на статус 'дулдунга' (врста привремене дозволе за боравак странаца у Немачкој, прим. ур.). То би довело до опадања друштвене разноликости", каже Давид Бегрих из удружења "Заједно за отвореност према свету и демократију".

Гец Кубичек, његов "Институт за државну политику" и странка АфД до сада су представљали само мањину Немаца. Али, с обзиром на радикализацију њихових захтева и парола, чини се да су напредовали. До тога је дошло иако они у политички дискурс нису унели никакво ново, сопствено мишљење.

"То су прерађени концепти, који сада већ улазе у другу или трећу рунду. То су епигони епигона", каже историчар Фолкер Вајс. Он у Кубичеку и "Институту за државну политику" не види никакву интелектуалну авангарду, већ само наследнике. Мрачне наследнике, који се везују за најсмртоносније поглавље немачке историје.