Има ли паралеле између америчког повлачења из Авганистана и оног из Вијетнама

Авганистан, држава из које је Осама бин Ладен, лидер терористичке организације Ал Каида, извршио напад на Сједињене Америчке Државе 2001. године, био је мета бројних освајачких похода кроз историју.

Прошао је туда Александар Македонски, то је било поприште хладноратовског обрачуна Америке и Совјетског Савеза, а најновија су унутрашња превирања између талибана, које су Американци скинули с власти и нове владе.

На мировним преговорима у Дохи прошле јесени стране нису успеле да се договоре ни око дневног реда, а још мање о карактеру владе. За сада, званичне авганистанске снаге контролишу само велике градове, док талибани и њихови савезници држе велике делове земље.

Ипак, Ал Каида је остала без својих база. Све то уноси неизвесност, нарочито после најаве да ће међународне војне снаге, које предводи НАТО, отићи из Авганистана.

Научни саветник из Института за новију историју Србије, др Алексеј Тимофејев, оцењује за Јутарњи програм да Авганистан није у толикој мери био неосвојив, него је био мање потребан осталим народима.

Сматра да Британска империја фактички сноси највећу одговорност за савремено стање Авганистана јер је у 19. веку три пута освајала ту земљу и у та три рата дошло је до његове значајне деконструкције. 

Истиче да савремени Авганистан фактички нема ни јужну ни северну границу. Долази до савремене државе без могућности формирања заједничке идеологије на бази национализма бар етничког и налази се у деконструисаном стању.

"Због тога је дошло и до совјетске инвазије на Авганистан с циљем стварања тамо совјетске државе 1979. године. Повучене су 1989. године и након две године дошло је до обарања бившег просовјетског режима, исламисти су ушли у Кабул и опет се вратило на стање без државе. Сада, САД се спремају на ново повлачење, ако дође до повлачења, видећемо колико ће се одржати режим у Кабулу", рекао је Тимофејев. 

Ко ће добити а ко изгубити рат 

Обрад Кесић, политички аналитичар, подсетио је на речи сенатора Џорџа Икана из Вермонта 60-их година, који је у контексту Вијетнама рекао: "Прогласите победу и повуците трупе, идите из Вијетнама." Исто важи и за Авганистан, сматра Кесић.

"Бајден је рекао после толико година: 'Ми смо остварили све циљеве и због тога повлачимо наше трупе.' У суштини је иста паралела, САД нису добиле рат у Вијетнаму, и то добро знамо. Мислим да се нешто слично дешава и с повлачењем из Авганистана", рекао је Кесић. 

Додаје и да је прошло више деценија док је САД повратила поверење да може да делује успешно у свету после дефакто пораза у Вијетнаму.

Напомиње и да се мора имати у виду да је ово почетка политика коју је најавио бивши председник Доналд Трамп. Он је, наводи Кесић, рекао и наредио да се америчке трупе повуку из Авганистана до 1. маја. Онда је, како је рекао, нова администрација замрзла ту одлуку, само да не би он добио кредит човека који је завршио најдужи рат у историји Америке.

"Ако они покрену сада велику офанзиву зато што су незадовољни да се одлаже повлачење од 1. маја до 11. септембра, онда се може очекивати у јавности велики притисак од стране политичког естаблишмента и медија, да би Американци морали да остану дуже него што је Бајден одлучио", каже Кесић.

Навео је да се на основу одлуке о повлачењу трупа, од пре неколико дана, Бајден предствља као неко ко ће окончати рат у Авганистану.

Ипак, сматра да остају критике да су САД изгубиле кредибилитет на међународном плану када је реч о њиховом будућем деловању од Сирије до Ирака.

Како ће талибани реаговати

Такође, отвара се и питање како ће реаговати талибани, са којима су Американци већ годинама избегавали конфронтацију, а који уз помоћ још неколико савезника дефинитивно преузимају власт у Авганистану.

"Ако талибани прихвате да сачекају неколико месеци, зато што се сви аналитичари слажу да ће они добити тај рат, само је питање времена и кључ ће вероватно бити повлачење НАТО трупа поготово америчких", каже Кесић.

Додаје да сада тренутно они контролишу територију ван већих градова, док влада контролише само те веће градове и мали део територије у унутрашњости Авганистана.

"Мислим да се сви слажу да је тај рат изгубљен још раније, боље речено није могао да се добије. Талибани се сигурно враћају на власт у комбинацији с неколико савезничких покрета у самој држави и питање за САД је шта ће доћи после тога", закључио је Кесић.

Може ли доћи до интервенције Кине

Алексеј Тимофејев указује да се променила спољнополитичка констелација. Истиче да је Кина која је, раније била држава ван околоности Авганистана, сад толико јака да може да дође до интервенције чак и кинеских снага у одређеном делу Авганистана, постоји кинеско-авганистанска граница.

"Што је најбитније, постоје савезнички и партнерски односи држава око Авганистана, између Кине, Пакистана, Ирана и Русије. У овим околностима талибани могу да остану у границама своје државе и да наставе конституисање своје унутрашње државе", сматра Тимофејев.