Да ли ће одлазак Ангеле Меркел у пензију значити да ЦДУ-ЦСУ иде у опозицију

Након јучерашњег изборног фијаска ЦДУ-а на покрајинским изборима у покрајинама Баден-Виртемберг и Порајњу-Палатинату, све више немачких коментатора се отворено пита о могућности не само да у ове две покрајине на власт дође такозвана семафор-коалиција, већ да се то догоди и у Бундестагу после савезних парламентарних избора 26. септембра ове године.

У Баден-Виртембергу највише гласова освојили су Зелени (32,6 одсто), из чијих редова им већ 10 година долази премијер покрајине, следи ЦДУ (24,1), па социјалдемократе (11), либерали (10,5), Алтернатива за Немачку (9,7), док остале партије нису прешле изборни цензус од пет одсто.

У односу на резултате покрајинских избора пре пет година, Зелени и либерали су добили нешто више од по два процентна поена, док је ЦДУ изгубио око три, СПД, а АфД чак око 5,5 процентних поена.

Слична промена се догодила и у суседној знатно мањој покрајини Порајње-Палатинат. И на јучерашњим изборима највише гласова је освојио СПД (35,7), из чијих редова је и премијерка, следе ЦДУ (27,7), Зелени (9,3), АфД (8,3) и либерали (5,5). Највећи добитник у односу на изборни резултат пре пет година су поново Зелени, и то четири процентна поена, док су највећи губитници ЦДУ и АфД са по 4,2 изгубљена процентна поена.

На путу ка семафор-коалицијама

Иако се резултати из ове две покрајине не могу тек тако пројектовати на ниво целе Немачке, сасвим је индикативно да је ЦДУ и даље у паду, и то у покрајинама које су некад биле својеврсни резервоар њених бирача и у којима су сами освајали и натполовичну већину.

Нарочито значајан је пораз у Баден-Виртембергу, који је једна од најбогатијих немачких покрајина са изузетно ниском стопом незапослености, при чему су у њој седишта аутомобилских гиганата "Дајмлер" и "Порше".

У покрајинској влади премијера Винфрида Кречмана из редова Зелених, ЦДУ је мањински партнер Зелених, али то би ускоро могло да се промени. Зелени сада имају могућност да формирају лагодну већину у покрајинском парламенту у Штутгарту уколико уђу у коалицију са СПД-ом и либералима.

То би значило да у овом покрајини, са око 11 милиона становника, на власт долази такозвана семафор-коалиција, како у Немачкој у складу са бојама партија зову коалицију Зелених, СПД-а (црвени) и либерала (жути).

У Порајњу-Палатинату је већ на власти семафор-коалиција, а социјалдемократска премијерка Малу Драјер је већ најавила да је њена прва жеља да поново формира коалицију са либералима и Зеленима.

Зелени хоће канцелара

Да ли је то рецепт и за власти на савезном нивоу? Да ли ће за шест месеци на савезним изборима Немачка добити канцелара из редова Зелених?

"Оно што је могуће у срцу немачке индустрије, могуће је у савезној влади", рекла је данас ко-председница Зелених Аналена Бербок.

И заиста да ли ће Зелени у покрајинској власти у Штутгарту задржати ЦДУ умногоме би на симболичном нивоу могло да утиче на то да ли ће код бирача демохришћани на централном нивоу имати губитнички или победнички имиџ.

Испада да некад најдоминантнија немачке странка сада зависи од воље седамдесетдвогодишњег премијера, који је пре 10 година успео да прекине 58 година дугу непрекинуту власт ЦДУ-а у Баден-Виртембергу.

Будући да Кречман себе описује као зеленог конзервативца, не би зачудило да он ипак продужи зелено-црну коалицију са ЦДУ-ом, што би могло да јавности укаже да је и те како могућа оваква сарадња и на савезном нивоу, што овдашњи аналитичари увелико прогнозирају.

С друге стране, оваква ситуација је одмах подстакла немачке коментаторе да кривицу за лош изборни резултат свале на новог шефа ЦДУ-а Армина Лашета, који реално није имао шансе за месец и по дана да погура своју странку на регионалном нивоу.

Нарочито, што се овакав резултат умногоме може објаснити као нормална реакција бирача на владино лоше управљање пандемијом протеклих месеци, као и на откривање корупционашких афера у којима су за спорне послове са куповином заштитних маски осумњичени посланици ЦДУ-а.

Збијање редова демохришћана

Да је и нови шеф ЦДУ схватио да под хитно мора да се мења модел предизборне борбе сведочи и сазнање заменика главног уредника таблоида Билд о томе шта је Армин Лашет рекао на затвореном састанку председништва своје странке.

"Није нам од Бога дато да ми постављамо следећег канцелара. Морамо да се боримо", рекао је Лашет, који је најавио увођење партијског кодекса понашања како би се убудуће спречиле афере у којима су посланици богатили тако што су продавали свој утицај.

Он се истовремено жестоко обрушио и на своје коалиционе партнере из СПД-а.

"Не можете се тако односити према нашим министрима. СПД мора да се одлучи да ли жели да буде у власти или у опозицији. Не можемо овако да наставимо наредних шест месеци", рекао је Лашет и додао да није могуће да социјалдемократски министар финансија Олаф Шолц критикује остале министре а да не ради свој посао.

"Да је Шолц радио боље са [демохришћанским министром економије Петером] Алтмајером, многе ствари би биле боље. Морамо да нађемо начин да се вратимо избиљној сарадњи у коалицији. Тако изгледа добра влада".

Борба за канцеларског кандидата

Оваква Лашетова реакција не чуди, јер се он овим, не само бори да осигура да његова странка не падне са власти на јесен, већ и да се он у демохришћанском блоку избори да буде канцеларски кандидат.

Главни конкурент му је баварски премијер и лидер ЦСУ Маркус Зедер за којег многи аналитичари тврде му је овај изборни фијаско ЦДУ повећао шансе да буде заједнички канцеларски кандидат ЦДУ-ЦСУ.

Уколико он то заиста и постане, у изборној трци осим за наклоност бирача мораће да се бори и са својеврсним политичким правилом у немачкој политици. Наиме, кад год је демохришћански блок на савезним изборима као канцеларски кандидат предводио лидер ЦСУ – Едмунд Штојбер 2002. године и Франц Јозеф Штраус 1980. године – демохришћани су поражени одлазили у опозиционе клупе Бундестага.

Иако до савезних избора има још шест месеци, новинским коментаторима се чини да атмосфера у последњој години власти Ангеле Меркел заправо у многоме личи на последњу годину власти канцелара Хелмута Кола после којег су демохришћани седам година провели у опозицији.