Афера у партији Ангеле Меркел, колико ће "купљени" посланици коштати демохришћане

Дешава се да посланик чује за проблеме неког предузетника у свом изборном округу. Да онда можда окрене број некога у неком министарству, можда напише бесни мејл, можда апелује и на министра да се проблем реши. Све у интересу економије и радних места, разуме се.

Али ако посланик за то "посредовање" узима паре, рецимо у виду масног "саветничког" хонорара, можда уплаћене преко пореске оазе – онда је то корупција. А ако се сазна, онда је скандал.

То се сада десило Георгу Нислајну из баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) и Николасу Лебелу из сестринске Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Они су били довољно грамзиви да зарађују на набавци маски током пандемије и довољно неопрезни да их у томе ухвате.

Зато претходних дана демохришћани грозничаво чешљају своје редове испитујући да ли се можда још који посланик упуштао у "послиће" током пандемије. Логика је јасна – ако има још таквих, боље да се све одмах истера на чистац, него да се сазнаје на кашичицу све до парламентарних избора у септембру.

Хонорар од 660.000 евра

Афера се одмотала пре две седмице после рација на тринаест локација, укључујући и пореску оазу Лихтенштајн. Тако је Државно тужилаштво у Минхену дошло до "основане сумње" да је посланик ЦСУ Георг Нислајн заправо корумпиран.

Нислајн је прошле године као "саветник" узео 660.000 евра како би једној немачкој фирми обезбедио продају маски тешку 14 милиона евра. Међу купцима су били савезна министарства здравља и унутрашњих послова, као и нека покрајинска министарства. Сумња се да је Нислајн искористио утицај да би навукао посао баш тој фирми.

Истрага још није утврдила да ли су министарства – које одреда воде такође немачки конзервативци – набавила маске баш под Нислајновим утицајем, или се баварском политичару само поклопило да узме новац.

Посланик ЦДУ Николас Лебел је пак приходовао 250.000 евра на диловању маски. Но његов случај је нешто друкчији, јер је посредовао у пословима три приватне фирме.

Најпре су Нислајн и Лебел напустили посланичку групу и странке ЦСУ и ЦДУ, сестринске партије које су увек у коалицији. Лебел је потом вратио и посланички мандат, док Нислајн намерава да до краја мандата седи у парламенту.

Појединачних случајева је баш много

За опозицију, али и за социјалдемократе (СПД), који су млађи партнер у владајућој коалицији, ова афера је дар с неба. "Ниједна странка није имуна на поједине случајеве политичких преступа. Али у случају Уније (ЦДУ и ЦСУ) много тога указује да је у питању структурни и системски проблем", рекао је Роберт Хабек, шеф немачких Зелених.

У странци Ангеле Меркел одлично знају колико афера може да их кошта. Сви битнији политичари оградили су се од "пандемијских бизнисмена", наводећи да је недопустиво да се посланици богате на највећој кризи од Другог светског рата.

Али да невоља буде већа, недавно су испливали слични случајеви „куповине" посланика демохришћана. Млада нада ЦДУ Филип Амтор узео је акције једне америчке стартап фирме како би се заузео за њихову ствар у Берлину. Амтор се извинио и политички преживео.

Двоје посланика узимало је паре од Азербејџана како би прогурало интересе те диктатуре у Савету Европе. И они су под истрагом због могуће корупције.

Сазнало се и да је у октобру, баш на дан кад је упозорио да су приватне седељке и журке највећи проблем у пандемији, министар здравља Јенс Шпан (ЦДУ) отишао на вечерњу седељку у Лајпцигу. Та је седељка са десетак људи била уносна – гости су замољени да дају прилоге за Шпанову кампању за изборе за Бундестаг, али да уплате по 9.999 евра. Зашто баш та сума? Зато што донације од десет хиљада евра или више морају јавно да се објаве.

"У странкама Уније треба да прекину да говоре о појединачним случајевима и да озбиљно објасне зашто су управо њихови редови тако подложни сумњивим пословима и морално недопустивом понашању", речено је у једном коментару радија Дојчландфунк, делу јавног сервиса Немачке.

Добра плата, а заради се и са стране

У свим странкама у Бундестагу нађе се покоји мултимилионер. Неки од њих зарађују стотине хиљада евра годишње као саветници или говорници на приредбама које организује крупни капитал. Оправдано је претпоставити да те уносне тезге не добијају јер су паметни и начитани, него зато што имају политички утицај. Но, како год да се рачуна, управо демохришћани држе убедљиво прво место по просечној "додатној заради" посланика.

У Немачкој је наиме посланицима дозвољено да се баве и другим послом, све док за њега не користе свој политички утицај. И то иако ни посланичка плата није за бацање: 10.083 евра и 47 центи месечно. И још преко четири хиљаде евра паушално, за трошкове. И покривени трошкови пута. И додатак за пензију. И преко двадесет хиљада евра за плате асистената.

Узгред, пре неколико година су управо због тих плата асистената били на удару посланици баварске ЦСУ. Испоставило се да су многи као секретарице и асистенте "запошаљавали" супруге, рођаке и кумове.

Боде очи то што се управо демохришћани годинама опиру увођењу Регистара лобиста где би се бележили састанци функционера и посланика са заступницима разних интереса.

Сада ће тај регистар коначно бити усвојен, али су демохришћани испословали да у њему не буде такозвани "извршни отисак" који су захтевале социјалдемократе. "Отисак" би предвиђао да Влада уз предлог неког закона парламенту проследи и листу свих лобиста и организација који су учествовали у изради закона или утицали на њега.

Потрес у изборној години 

Тајминг за начелне сумње у поштење посланика ЦДУ и ЦСУ није могао бити рђавији за ове партије. После избора у септембру, канцеларка Ангела Меркел ће у политичку пензију, након пуна четири мандата на челу Владе.

Већ то годинама уноси нервозу међу демохришћане, где се недавно борба за чело партије распетљала победом Армина Лашета, покрајинског премијера Северне Рајне-Вестфалије. Лашет сада води највећу немачку странку, опхрвану поделама и новом афером.

То оставља трага у јавном мњењу. Док су анкете у фебруару виделе демохришћане на 35-37 одсто подршке, два испитивања јавног мњења објављена последњих дана предвиђају им 30 односно 33 одсто.

По четири-пет процентних поена демохришћани су пали и у две покрајине у којима се ове недеље (14. марта) одржавају избори. Надали су се да ће коначно заузети премијерке позиције у тим покрајинама, али сада су их опет Зелени престигли у Баден-Виретмбергу, а социјалдемократе у Порајњу-Палатинату.

Колико утицаја на овај фијаско у најави има афера са трговином маскама? То је тешко рећи, јер већ раније је почело да опада задовољство грађана политиком власти током пандемије. Што дуже траје локдаун, то је више незадовољника.

Пре само шест месеци деловало је да је пандемијска криза снажни ветар у леђа за демохришћане, да прибраност и опрез канцеларке Меркел и министра здравља Шпана доприносе да земља релативно добро прође кроз пандемију. Да су избори били прошлог септембра, ЦДУ и ЦСУ би можда достигле старе висине са 40 одсто гласова.

Али избори су тек за шест месеци. На строги локдаун дошао је и траљав почетак вакцинације, а сада и ова афера.

Мислило се да је једина непозната пред изборе у септембру кога ће демохришћани одабрати за канцеларског кандидата, и ко ће им бити млађи партнер у Влади. Сада су опет све опције отворене.