Блиставост Ванкувера има и своје наличје – како "контрола штете" помаже наркоманима и бескућницима

Ванкувер са поносом свој центар представља свету. Оно друго лице, које није за приказивање, налази се који километар даље. У срцу самог центра, налази се Даунтаун истсајд, или краће ДТЕС, који је адреса већине градских бескућника и крај пута за многе зависнике од наркотика. Званичан попис од прошле године каже да у Ванкуверу живи мало више од 2.000 људи без адресе. Незванично, има их око 4.000.

Зашто баш Ванкувер? И зашто Ванкувер ово себи дозвољава?

Хепи Кретер из организација ПХС каже да је у то укључено много фактора.

"Један од њих су временске прилике. У овом граду је могућe преживети на улици током целе године, остатак Канаде је прилично хладан", истиче Кретер.

Као други разлог наводи напредан приступ проблемима и помоћи бескућницима и зависницима од наркотика који, како тврди, имају становници западне обале.

Напомиње да је у Ванкуверу јака улична заједница зависника и особа са менталним болестима и поремећајима.

Две смрти дневно од предозирања

Од предозирања наркотицима, пре коронавируса, на улицама Ванкувера свакога дана умирало је по двоје људи. Извештаји полиције и хитне помоћи кажу, у понедељак и по пет.

Вирус је овде, усред пандемије, само појачао епидемију смрти која је почела још 2016. године.

Затварање границе са Америком, у последњих девет месеци, значило је прекид илегалног увоза наркотика. Дилери старе залихе развлаче до максимума, дрогу мешају са било чим. Оно што је тренутно на улицама, кажу лекари и полицајци, отровније је него икада пре.

Играју руски рулет, говори се за оне који дрогу узимају интравенозно. Тај руски рулет почео је 2016, када се на тржишту појавио фентанол – синтетичка дрога, врло јефтина, врло јака, и врло смртоносна.

Хепи Кретер напомиње да зависност од наркотика погађа широк спектар људи, из различитих култура, различитог породичног наслеђа и старосне доби.

Можда емотивно најсуровији призор, који се може видети на сваком кораку, јесу људи са психичким сметњама.

"Контрола штете" после затварања једине институције

"Ривервју", једина институција која је деценијама смештала и лечила особе са психичким сметњама и болестима званично је затворена 2012. године. Још шездесетих година прошлог века донета је одлука да се број пацијената смањи.

Постоје бројна сведочења локалаца да су становници "Ривервјуа" организовано довожени у центар и остављани на улици. Људи који нису били способни да брину о себи и нису имали никакав надзор, били су лака мета за уличне трговце несрећом на ДТЕС.

"Ја сам лично знао људе који су живели у 'Риверјуу', неспособни да сами функционишу. Интелектуално су били на развојном нивоу детета, никада нису користили наркотике, а завршили су као зависници живећи на улици", каже Хепи Кретер из организације ПХС.

"Смањење штете" израз је који хорски понављају и организације и држава. И заиста, становници Даунтаун истсајда имају небројено много сервиса за подршку.

Ту су јавне кухиње са бесплатним оброцима, банке хране са бесплатним намирницама, краткорочна и дугорочна склоништа у којима се може преноћити, окупати, добити одећа или обућа.

На ДТЕС ради око 50 сервиса за хитну медицинску помоћ, где се могу добити лекови и хитна нега.

"Налоксон" који живот значи

Бројни запослени у организацијама, сами бескућници или обични грађани волонтери носе са собом пакете "налоксона". То је супстанца која враћа у живот из наркоманске коме. Не зна се колико је људи и даље живо захваљујући брзој реакцији некога ко је код себе имао "налоксон".

Смрт предозирањем се до сада још није десила ни у Истсајду – специјалном простору где интравенски наркомани под надзором медицинског особља убризгавају дрогу. Отворен је 2003. године као једини легални објекат у Северној Америци за конзумирање дроге.

Имају и волонтере на бициклима (спајкс он бајкс) који се возе споредним улицама и сакупљају употребљене шприцеве и игле.

Даунтаун истсајд има и посебан иновативни програм за најтеже зависнике који су већ, неуспешно, покушали да се излече.

Клиника "Кростаун" је једина те врсте у Северној Америци. Они којима је одобрено да користе њихове услуге, тренутно око 150 људи, овде немају страх од "фентанола" и смрти.

Три пута дневно, добијају дозе чистог медицинског хероина. Последњи пилот-програм за смањење штете почео је прошле године.

Аутомат са биометријским скенерима, где одређени корисници, за сада њих 20, неколико пута дневно могу добити своју дозу "хидроморфина", таблете за контролу бола, неку врсту замене за хероин.

Процене су да смањење штете државу кошта око милион долара дневно.

"Постоји довољно новца, али није распоређен тако да подмирује најосновније потребе најосетљивијих људи у нашем друштву. То је последица политичке и воље народа. Постоји отпор према идеји да се корисници дрога укључе у друштво, да се укључе људи са комплексним менталним болестима", указује Кретер.

Трајни смештај као приоритет

Сви сматрају да је трајни смештај приоритет у решавању проблема Даунтаун истсајда.

Смештаја има разних, сигурних кућа за хитне случајеве, склоништа у којима се може остати неколико месеци или смештаја за транзицију, за оне који су између склањања са улице и нормалног живота.

А ту су и такозвани самачки хотели – зграде са јефтиним собама и јефтином станарином.

Сам смештај не значи много, посебно када их у оквиру неколико блокова улица са којих управо покушавају да се склоне, на сваком ћошку вреба старо друштво и навике. Тај гето је њихово сигурно место.

Све јесте велики зачарани круг – што је на улицама више људи, потребно је више сервиса за помоћ, који опет привлаче управо још више људи којима је помоћ потребна, јер су сви на једном месту.

Стиче се утисак да се поменутих милион долара више користи за одржавање главе изнад воде, док вода само надолази, са све већим бројем наркомана и људи који живе на улицама.