Ишингер: У европском интересу је да нам САД чувају леђа

Говоркало се да би "велико изненађење" које је најавио Волфганг Ишингер могло да буде учешће Џозефа Бајдена на "специјалном издању" које организује Минхенска конференција о безбедности. И гласине су биле тачне.

Како је потврђено, у петак после подне (19. фебруара) у онлајн конференцију биће укључени Бајден, немачка канцеларка Меркел и неке европске колеге, лидери НАТО-а и УН, те битни играчи у глобалном здравству и борби против климатских промена.

У питању је "специјално" издање, јер је конференција одгођена за неке боље дане ове године, са надом да ће најмоћнији представници политике, науке и индустрије ипак моћи да се уживо виде у Минхену. У петак се одржава само тросатна онлајн конференција, али са битним гостима.

"У дипломатији је, на дужи рок, стварно штетно одсуство директног физичког контакта", рекао је Ишингер за Дојче веле. Искусни немачки дипломата, раније амбасадор у САД и Великој Британији, предводи конференцију у Минхену још од 2008. године. Сам скуп се одржава сваког фебруара од 1963. године.

Окружени "ватреним прстеном"

Миље који се обично окупља у главном граду Баварске у протекле четири године био је забринут иступима Доналда Трампа. Превасходно његовим критикама на рачун НАТО-а и европских партнера, те повлачењем из споразума са Ираном о коришћењу нуклеарне енергије и оног са Русијом о контроли ракета средњег домета.

"На шокантан начин смо искусили да не постоји трајна гаранција да ће нам САД увек чувати леђа", рекао је о томе Ишингер. "Интелигентни Европљани ће морати себи да поставе питање: шта ако за четири године буде поново изабран председник који иде стопама Доналда Трампа?"

Како је рекао, "поверење је валута у дипломатији. У одсуству поверења не може се много постићи. И то је био наш проблем током година Трамповог мандата".

Џозеф Бајден је ветеран спољне политике. У првим најавама је истакао да ће радити на обнови поверења, али и ово: "Више не постоји оштра линија између спољне и унутрашње политике. Сваки подухват споља мора бити предузет тако да водимо рачуна о америчкој породици и радном човеку."

У Европи су свесни да аутоматског повратка на време пре Трампа неће бити. Зато Ишингер каже да треба водити рачуна о преко 74 милиона америчких гласача који су подржали Трампа, а тиме и његов супарнички однос према Европи.

"Шта можемо да урадимо да убедимо Американце да је добра идеја да тесно сарађују са Европом и да је штите?", пита се Ишингер.

И одмах одговара: Немачка и ЕУ морају да озбиљније и шире схвате своју улогу у свету. У то, по мишљењу овог дипломате, спада брже доношење одлука у Бриселу, већа војна спремност, као и подршка нуклеарној политици НАТО-а.

Ипак, поготово прича о обнови нуклеарног арсенала и његовом стационирању у Европи редовно изазива гласне протесте у Немачкој.

Такве демонстрације имају деценијску традицију. Странка немачких Зелених је малтене рођена из антиратних протеста, а данас је популарнија него икад.

"Надам се да ће спољна политика бити део изборне кампање", каже Ишингер, мислећи на немачке парламентарне изборе у септембру ове године. "Прошли пут то није била тема."

Дипломата каже да се из Берлина пречесто шири утисак да "живимо у рају" окружени само пријатељима. "То даје илузију перманентне сигурности", каже Ишингер, подсећајући на све проблеме који ни географски нису далеко – од Украјине, преко Малија и Либије, све до Сирије.

"Окружени смо ватреним прстеном", упозорава Ишингер.

Гасовод раздора

У Немачкој постоје одређена очекивања од Бајдена. Иако се реторички ограђује од Трампове политике, он је у неким областима наставља, као што је и Трамп наставио Обамину политику.

Рецимо, и Бајденова администрација оштро стоји насупрот економској експанзији Кине, захтева обуставу градње гасовода Северни ток 2, и тражи да све чланице НАТО-а коначно издвајају најмање два одсто БДП-а за војску.

"Најпре, Бајдену ће пожелети добродошлицу", каже за Дојче веле Џемс Бинденагел, бивши амерички амбасадор у Немачкој, о конференцији у петак. "Али ако су политике према, рецимо, Кини и Русији исте, само уз промену у тону, онда ће у Немачкој ојачати наратив да Америка није поуздан партнер."

Бинденагел каже да пандемија и климатске промене природно траже сарадњу и повезују западне земље са обе стране Атлантика, а да односе ремети питање Алексеја Наваљног као и Северног тока 2.

То су посебно болне теме за Берлин који жели да их третира одвојено.

Волфганг Ишингер није одушевљен градњом гасовода, али се противи и америчким санкцијама против фирми које граде.

Како је рекао, Немачка је и током Хладног рата могла да се ослони на руски гас и те везе не треба прекидати.

Овај дипломата се и осврнуо на идеје француског председника Емануела Макрона о "стратешкој аутономији" Европе од америчке војне залеђине. Од тога је, према Ишингеровом суду, Европа удаљена "светлосним годинама".

Људима у Европи, каже, треба појаснити да ништа ово не радимо због Сједињених Држава. "Не радимо због Доналда Трампа или Џоа Бајдена. Радимо због нас. Морамо да се постарамо за сопствену безбедност колико год можемо."