Немачка има више од шестсто потенцијалних терориста

Најмање један од терориста који су извршили напад у Бечу од раније је познат тамошњој полицији.

Двадесетогодишњак који је убијен у понедељак увече доспео је у фокус служби безбедности јер је неколико пута неуспешно покушавао да напусти земљу како би се прикључио тзв. Исламској држави. Међутим, власти очигледно нису веровале да је он у стању да изведе терористички напад.

То није случај са 627 људи које су немачке службе безбедности, према њиховим подацима од 1. септембра 2020, оквалификовале као потенцијалну терористичку претњу. Међу њима је био и Сиријац Абдулах ел Х. (20), за којег се наводи да је 4. октобра у Дрездену кухињским ножем напао и тешко повредио један хомосексуални пар. Један од нападнутих мушкараца убрзо је и преминуо.

Власти сматрају да је "ниво претње у Немачкој и даље веома висок. Немачка је и даље у непосредном циљном спектру терористичких организација."

Служба за заштиту уставног поретка почетком јула 2019. објавила је извештај о осујећеним терористичким плановима за извршење напада, који су показали постојећи потенцијал те опасности.

Немачка тајна служба сматра да су "појединци надахнути терористичким организацијама" посебно опасни, јер их је, како се истиче, тешко унапред идентификовати.

Kо је потенцијални терориста

Израз "потенцијални терориста" скован је у полицијским круговима. Сада пак за то на националном нивоу постоји усаглашена дефиниција. У њој се помало неспретно каже: "Потенцијално опасна особа је она за коју одређене чињенице оправдавају претпоставку да ће починити политички мотивисана кривична дела од велике важности".

У те чињенице се, пре свега, убрајају сазнања служби безбедности или полицијских одељења државне безбедности.

Потенцијални терористи не могу да буду притворени све док не буду осуђени за кривично дело. Немачки Закон о безбедности, а пре свега Kривични закон, заснива се на кривичним делима, а не на "уверењу" или "опасности".

Међутим, чланство у терористичкој организацији важи за кривично дело. Забрањено је и "припремање и подржавање тешких кривичних дела против државе".

"Потенцијални терористи" и "релевантне особе"

Поред потенцијалних терориста, службе безбедности имају у виду и скоро 500 "релевантних особа". То могу да буду вође, присталице или актери унутар терористичког спектра за које такође постоји прогноза да би могли да подстичу или подржавају почињење терористичких напада.

То могу да буду особе које су у пратњи оних који представљају потенцијалну безбедносну опасности или особе које с њима имају контакт.

Од више од 300 џихадиста, припадника Исламске државе, који су се из Сирије и Ирака вратили у Немачку, од 1. јула је њих 109 оквалификовано као "потенцијални терористи", а 90 као "релевантне особе".

Савезна влада процењује да се исламистички тероризам у Немачкој може надоградити на потенцијал од скоро 30.000 људи. Већина њих, читавих 12.000, долази из салафистичког спектра, који још увек представља окосницу насилног џихадизма.

Kако се поступа с потенцијалним терористима

Сваког потенцијалног терористу појединачно су процениле службе безбедности. Према тој процени се и предузимају различите мере.

Полицијске службе нерадо дају информације о свом каталогу мера, али сигурно је да се то креће од такозваног "упозоравања потенцијалног терористе", до техничких метода праћења и даноноћног надзора од стране полицијских снага.

Приликом "упозоравања потенцијалног терористе" та особа се обавештава да је у фокусу полиције и да полиција озбиљно схвата ситуацију. Kомплетан надзор, с друге стране, веома је интензиван.

Према подацима Службе за заштиту уставног поретка, за само једну такву особу потребно је од 25 до 30 полицајаца. Због тога се та пракса спроводи само у појединачним случајевима.

У случају атентатора из Дрездена одустало се од даноноћног надзирања. Абдулах ел Х. је тек крајем септембра, непосредно пре извршења напада, пуштен из затвора. Он је одслужио казну и чак је учествовао у програму дерадикализације. Ипак, двадесетогодишњака су и даље сматрали радикалним и опасним.

Због тога је том Сиријцу одређена мера да се свакодневно јавља полицији. Служба за заштиту уставног поретка је испред улаза зграде у којој је живео поставила и скривену камеру.

Службеницима је, међутим, промакла чињеница да је он у једној робној кући у Дрездену два дана пре напада купио два комплета ножева.

Да ли ће потенцијални терористи бити протерани из Немачке

Након терористичких напада увек се поведе и дебата о депортацији потенцијалних терориста.

Тако је, рецимо, након напада ножем и убиства у Дрездену, министар унутрашњих послова Хорст Зехофер наглас размишљао о суспензији забране депортације у Сирију за оне који представљају безбедносну претњу.

Осим основног питања да ли је морално оправдано протеривање у ратну зону оних који нису правоснажно осуђени, депортације у Сирију подразумевају и читав низ практичних проблема. Пре свега, Берлин нема дипломатске односе с Дамаском. То значи да не постоје званични канали до тамошњих власти.

Све у свему, особе које угрожавају безбедност свакако се депортују из Немачке. Од 2017. године то се и статистички бележи. До краја 2019. депортовано је деведесет троје "потенцијалних терориста" и "релевантних особа".

Депортације су често тешке и дуготрајне. То показује и пример Аниса Амрија, атентатора на Божићни вашар на Брајтшајдтплацу у Берлину, што је најозбиљнији исламистички терористички напад у Немачкој. Догодио се у децембру 2016, и том приликом је страдало 12 људи.

Немачким властима није пошло за руком да депортују Аниса Амрија и због тога што је он имао најмање 14 различитих идентитета. Због тога немачке власти нису успеле на време да добију потребну документацију из Туниса. Она је у Берлин стигла тек два дана након напада.
Осим тога, већина потенцијалних терориста ионако има немачки пасош.