Беч - између избора и короне

Бирачко тело Беча износи 1.133.010, што је релативно мало за град од два милиона становника. Око пола милиона, или свака три од десет одраслих становника Беча су страни држављани без права гласа.

Зелени и неке грађанске платформе су у последњи час пробали да прошире градско бирачко тело, али је из федералне владе, од министарке интеграције Сузане Раб стигао јасни одговор "једном за увек" да се не размишља о либерализацији закона. 

Делимични изузетак су становници Беча из земаља Европске уније, с тим да они гласају само на комуналном нивоу, имају могућност утицаја на састав општинских одбора.

Али тема Бечана са страним држављанством и њиховог изборног статуса је релативно касно испливала у кампањи, кад су партијске нервозе већ биле на врхунцу.

Тражила се једна виртуална тачка за свађу, како би се побегло од реалних проблема у односима између градске и федералне владе, у распону од политичког смера земље, до неповољног развоја у епидемији ковида.

Ковид у Бечу: Сад је горе, али је уствари боље

На врхунцу првог таласа епидемије између краја марта и почетка априла, Аустрија је највише имала седам и по хиљада активних случајева. У болницама је са ковидом лежало више од хиљаду људи, од тога 270 на интензивној нези.

Још једна специфичност тог времена је да се Беч, иако велики град, уопште није истицао у статистици. Главна жаришта су била негде другде, сам Беч је био релативно неупадљив. Или, неупадљив за велики град.

Сада, у другом таласу, или како се службено чује "на почетку другог таласа", ситуација је битно другачија. Аустрија има једанаест и по хиљада активних случајева ковида, али је само 420 људи у болници, од тога њих 100 на интензивној.

У случају Беча, сад је јасно прорадио фактор великог града. Највећи број новооболелих у Аустрији је у Бечу. Од рекордних 1.200 случајева прошлог уторка, више од пола је из тог града.

Виролози, епидемиолози, доктори и новинари научних редакција објашњавају о чему се ради и зашто сада, и поред растућих бројева нема разлога за страх: Медицина више није тако беспомоћна у борби са короном, терапије су све боље, и поред тога што и даље не постоји један главни медикаменат за третман ковид пацијената.

Укратко, медицина хвата корак са новом болести. За човечанство је то велики корак, али у политичком смислу за Беч мала до никаква утеха.

Градске власти су се од самог почетка ставиле у компетитивни однос са федералном владом. Било је момента кад су градска и свезна влада разговарале о епидемиолошким мерама као две посебне државе.

Бечки здравствени сектор, води га социјалдемократа Петер Хакер, више пута је прибегавао креативним начинима разграничења од епидемиолошке политике владе. Са стране, то је изгледало као да су градске власти толерантно допустиле федералним институцијама да се настане у Бечу.

Последњи инцидент збио се у четвртак, кад је Хакер изјавио да Град Беч напушта федерални кризни штаб за борбу против епидемије.

Разлог: Аустријска државна агенција за здравство (АГЕС) је померила ажурирање епидемиолошких података на 14.00 сати после подне. Састанци Државног кризног штаба се међутим одржавају у девет ујутру.

Како се Град ослања на поподневне податке АГЕС-а, нема разлога да градски представници иду на тако ране јутарње састанке, чије ће резултати до два поподне ионако бити застарели. 

Градоначелник Михаел Лудвиг је у току дана разводнио изјаву свог повереника за здравство, али је осећај нервозног пркоса остао.

Беч, за сада, остаје у саставу Аустрије.

Испитивања јавног мнења

У Бечу тренутно влада коалиција Социјалдемократа и Зелених. Социјалдемократе ће по свим испитивањима јавнг мнења остати најјача странка, даје им се од 40-42 одсто гласова.

Црвени би могли да освоје и апсолутну већину, али рачунски, ако доста гласова отпадне на странке и алијансе које не прођу изборни праг од пет одсто. Такмичи се 12 странака и иницијатива, барем половина ће пасти на цензусу.

Конзервативна странка ÖВП добија око 20 одсто гласова, Зелени 15-16, Слободарска партија око девет, највише 10 досто.

Социјалдемократе ће по свему моћи да бирају коалиционог партнера. Могли би да остану са Зеленима, али то је отворено.

Зелене врло нервира што су сигнали које добијају од градских социјалдемократа хировити, без обећања - али и без затварања врата.

Социјалдемократе би изгледа радије владале са конзервативцима Себастијана Курца, односно његовим представником за Беч Гернотом Блимелом. Испитивања јавног мнења међу грађанима Беча показују да би и они у благој већини били за такво решење.

Случај Штрахе

Да ли ће Хајнц Кристијан Штрахе, у међувремену искључен из Слободарске странке, успети да уђе у градску скупштину као носилац властите листе, остаје неизвесно. Прогнозе се крећу од четири до натегнутих шест одсто гласова. У сваком случају, чак и да постане посланик у бечкој скупштини, Штрахе неће имати имунитет пред законом.

Од децембра 2017. до избијања Афере "Ибица" у мају 2019, Штрахе је био вицеканцелар федералне владе. Оптужба за могуће манипулације у додели државних тендера и послова је у међувремену повучена, али је остала она о проневери партијских фондова, вулго обичној дрској крађи.

Како је та оптужба поднесена пре него што Штрахе, по властитом плану, уђе у градску скупштину, онда се не може позвати на имунитет. Најкраће речено, Штрахе више не терети држава, већ бивша партија.

Како ће гласати Аустријанци српског порекла је до сада било релативно предвидиво.

Традиционално, они су били гласачи Социјалдемократске странке. После аустријског признања Косова, део је почео да гласа за Слободарску партију, чији су функционери увек истицали међународно-правну неодрживост косовске самосталности.

Врло тешко да Штрахе, сад као инокосни политичар са судским процесом у перспективи, може рачунати на гласове српске дијаспоре.