Самит ЕУ о седмогодишњем буџету – како до компромиса са мањком од 75 милијарди евра

Дипломате упозоравају да ће ови традиционално тешки преговори сада бити још компликованији, јер је изласком Велике Британије у заједничкој каси настао мањак од око 75 милијарди евра, односно око 10 милијарди годишње.

Богате и сиромашне земље ЕУ подељене су око тога како попунити овај мањак и на који начин користити средства из буџета.  Излазак Уједињеног Краљевства значи да ће буџет бити мањи - или да ће неке земље морати да уплаћују више него до сада.

Група богатијих земаља која више уплаћује него сто добија из буџета, залаже се да буџет буде мањи, а главни корисници, махом у Источној и Јужној Европи, надају се да њихов део колача неће бити умањен. Амбициозни циљеви које је ЕУ поставила себи у области дигитализације и борбе против климатских промена и другим политикама - такође захтевају већа улагања.

Главна линија поделе је између такозваних "штедљивих земаља" међу којима су Холандија, Данска, Шведска и Аустрија и такозваних "пријатеља кохезије" - групе од петнаестак земаља које се залажу за исти или већи ниво издвајања за сиромашније регионе.

 Приближно две трећине буџета до сада је трошено на субвенције за пољопривреду и помоћ сиромашнијим земљама да ухвате корак са европским просеком, а остатак за многе друге политике које се спроводе на нивоу ЕУ – од климе до миграција и развојне помоћи.

Предлог Европске комисије је буџет од 1.135 милијарди еура или 1,11 одсто укупне вредности економије ЕУ. "Штедљиве земље" међутим инсистирају да буџет не пређе један одсто или хиљаду милијарди евра, док је најамбицознији предлог Европског парламента од 1.324 милијарди или око 1,3 одсто укупног бруто производа ЕУ.

Берлин би нове приoритете, могућ отпор "пољопривредних земаља"

Председник Европског Савета Шарл Мишел је пред лидера уочи самита изнео компромисни предлог од 1.095 милијарди еура, али прве реакције не обећавају да ће на основу њега бити могућ договор.

Осим износа, договора нема ни о томе на шта ће се буџет трошити. Немачка канцеларка Меркел наговестила је да би могла да повећа немачки допринос буџету под условом да се он више троши на нове приоритете, а мање на пољопривреду, што би могло да наиђе на отпор земаља са јаком пољопривредним сектором, од Француске до Шпаније и Пољске.

Владавина права је још једна проблематична ставка.

Мишелов компромисни предлог по први пут предвиђа везу између коришћења ЕУ буџета и поштовања владавине права, што је био захтев богатијих земаља, забринутих због назадовања у демократским стандардима у земљама као што су Пољска и Мађарска.

Међутим, по Мишеловом предлогу потребна је велика већина гласова земаља чланица да би дошло до било каквих финансијских санкција – став који би требало да задовољи Будимпешту и Варшаву.

Самит "три кошуље"

У позиву који је упућен лидерима за самит наводи се само када он почиње, али не и када ће се завршити, што се тумачи као знак да би самит могао да се протегне на петак и суботу, све док се не постигне договор.

Састанак се зато назива и самитом « три кошуље » јер че учесници морати да са собом понесу одећу бар за три наредна дана.

Пред почетак самита дипломате упозоравају да је договор о буџету могућ само ако сви они који су за столом могу да се представе као победници

«Коначни буџет биће неминовно компромис између различитих интереса, али сваки од 27 лидера треба да има нешто са чим може да изађе пред своје новинаре, и да каже да је нешто ипак добио.»

Питање је само колико ће кошуља лидери ЕУ морати да промене да би дошли до таквог резултата и хоће ли за договор бити довољан само један ванредни самит.