Немачка жели још више радника са Балкана

Немачка привреда је зависна од досељавања. Савезна влада је зато покренула програм привлачења страних стручњака под мотом "Make it in Germany". То је национални приоритет.

"Без страних стручњака нећемо моћи да одржимо наше благостање. Не можемо једноставно да чекамо на те људе, морамо да се потрудимо око њих", изјавио је савезни министар рада Хубертус Хајл.

Немачки завод за статистику тврди да ће се број радно способних грађана Савезне Републике Немачке до 2035. смањити за четири до шест милиона. У многим привредним гранама влада несташица радне снаге. Према наводима Немачке индустријске и трговинске коморе (ДИХК), чак 56 одсто испитаних фирми сматра да је недостатак радне снаге тренутно њихов највећи пословни ризик.

Свака трећа немачка фирма протеклих година запослила је раднике из других чланица Европске уније, односно трећих земаља. Многе фирме због недостатка радника не могу да прихватају нове наруџбе и трпе огромну финансијску штету.

Досељеничка земља

Савезна влада је (коначно) схватила вапаје привредника и већ неко време појачано ради на стварању претпоставки за привлачења стручњака из иностранства. Након дуготрајне дебате, усвојен је Закон о досељавању стручне радне снаге, чиме је савезна влада признала да је Немачка досељеничка земља – и то шест деценија након првог великог таласа доласка гастарбајтера.

Примарни циљ закона је олакшати страним радницима приступ немачком тржишту рада – и то практично свим привредним гранама.

"У начелу је потпуно свеједно одакле неко долази, најважније је да докаже да жели да се интегрише у неку земљу, да жели да сарађује и да буде део друштва. И онда није питање одакле је неко, него како жели да се интегрише", изјавила је за Дојче веле савезна министарка образовања Ања Карличек.

Карличекова је у Бону, заједно са колегом из савезног кабинета Хајлом (задужен за ресор рада), отворила нови Централни уред за признавање стручне квалификације (ЗСБА). Према писању немачке штампе, у тој земљи у овом тренутку постоји око 1.400 разних служби које се баве признавањем страних диплома.

Процес признавања до сада је био превише компликован и трајао је сувише дуго, много дуже него, рецимо, у скандинавским земљама, САД или у Канади. А то Немачка себи у глобалној борби за најбоље стручњаке више не може да дозволи, чује се из савезне владе. Нови уред за признавање страних квалификација, који је са радом почео почетком овог месеца, то би морао да коригује.

Једноставнија и бржа процедура

Током обиласка радних просторија уреда, Карличекова и Хајл демонстрирали су како би то требало да изгледа у пракси – особе заинтересоване за долазак у Немачку најпре би требало да позову ЗСБА, који ће им помоћи у припреми комплетне документације потребне за признавање квалификација. Уред ће им такође бити на располагању за саветовање (путем чета, мејла или телефонски) и он ће њихове молбе дистрибуирати надлежним институцијама на нивоу немачких савезних покрајина.

Али оно што на једној страни помаже Немачкој (нова правила досељавања), на другој страни отвара велике проблеме – југоисток Европе не напуштају само најбоље квалификовани кадар са универзитетским дипломама, већ и неговатељи, машиновође, аутомеханичари и радници из других грана. Из Хрватске, Србије или Босне и Херцеговине у Немачку годишње оде више од 100.000 радника.

Да ли је немачка влада свесна шта то значи за тржишта рада у тим земљама?

"Ми смо склопили неколико билатералних споразума, на пример да не повлачимо неговатеље из медицинске бранше из оних земаља којима су ти радници потребни. Ипак, мислим да је неопходно да постоји слобода кретања, јер ако то добро организујемо, онда профитирају обе стране, и то онда на крају крајева учвршћује и наше односе", сматра немачки министар рада Хубертус Хајл.

Добро за Немачку, лоше за Балкан?

Првог марта ове године у Немачкој ступа на снагу нови Закон о досељавању стручне радне снаге. Њиме би требало да се олакша долазак у Немачку и потрага за послом свим квалификованим радницима из земаља које нису чланице ЕУ.

Убудуће неће више да важи правило према којем су у предности за неко радно место аутоматски грађани ЕУ. Један од региона на који традиционално највише "циљају" немачки послодавци јесте Западни Балкан. Радници из тог региона имају добру репутацију у Немачкој.

"У прошлости смо добили веома пуно упита са Западног Балкана, то је један од региона који су веома важни за нас, зато што тамо проналазимо врло добру, квалификовану, стручну радну снагу, а са друге стране има доста људи који знају немачки језик, што је од огромне помоћи у пословној интеграцији", каже за Дојче веле Торстен Ролфсмајер из Савезног завода за запошљавање.

Мотивација за одлазак притом нису само веће немачке плате (већи су и трошкови живота), већ и корупција, лоша перспектива и често мањкава владавина права у земљама порекла. Према наводима ОЕБС-а, само је Србију између 2000. и 2015. напустило око 650.000 људи – скоро десетина укупног становништва. Слично је и у другим земљама региона.

Међу њима је веома много младог, високообразованог кадра, а иза њих остаје велика рупа на домаћем тржишту рада, а то и појачава демографски проблем.

Са друге стране, новац који нови гастарбајтери шаљу из иностранства помаже у одржавању социјалног мира у њиховим земљама порекла.