Немце нервирају фискални рачуни и борба против сиве економије

Од 1. јануара ове године у Немачкој је ступио закон, који обавезује продавце и пружаоце услуга да свим својим купцима и клијентима издају фискалне рачуне за продату робу или пружену услугу. И док у Србији постоји обавеза да се узме издати фискални рачун, немачки закон је омогућио Немцима да то избегну, али то није умањило критике.

Јутарња куповина пецива у пекари за Немце је напрасно постала много спорија и повод за расправу о томе да ли фискални рачуни праве "непотребан хаос од папира" јер, како кажу корисници, тешко да ће им требати да би касније рекламирали купљени кроасан или перецу.

Продавци брзе хране жале се што су морали да потроше најмање хиљаду евра на фискалне касе и опрему и што се непотребно баца папир. Слично негодовање се чује и од власника малих продавница, фризерских салона и кафеа, који уобичајено нису издавали рачуне, осим ако им купац изричито не тражи.

Из Министарства финансија, пак, истичу да су фискалне касе уведене због превара са плаћањем пореза, због којих држава губи пореске приходе од десетак милијарди евра сваке године. Али, у јавности је обавеза да се издаје рачун постала контроверзна због додатних трошкова за фирме, додатне бирократије и повећања обима смећа.

И док министар економије Петер Алтмајер наводи да би требало да постоје одређени изузеци од ове законске обавезе, опозициони либерали захтевају да Бундестаг промени закон тако да "прекину са овом глупошћу што је пре могуће". И немачка утицајна организација за заштиту животне средине БУНД истиче да овај пропис само "ствара гомиле смећа од проблематичног термалног папира који не може да буде рециклиран".

Немачки дневник Велт је израчунао да би од рачуна, који ће бити одштампани сваке године у Немачкој могла да буду испуњена 43 фудбалска терена, а ако би ти рачуни били спојени у један низ добио би се папир дужине 2,2 милиона километара, што би било довољно да се 50 пута обавије Земљина кугла. Проблем је што је у питању папир обавијен штетним хемикалијама, који није могуће касније рециклирати.

"Говоримо о заштити животне средине и дискутујемо о смањењу (једнократних) чаша за кафу за понети, а онда призводимо тоне смећа од папира обавијеног хемикалијама", рекао је за Франкфуртер алгемајне цајгунг Данијел Шнајдер из Централне асоцијације немачких пекара.

Све критике засад нису утицале на Министарство финансија да уопште разматра промене закона, већ истичу да трговци увек могу електронском поштом или преко апликација мобилних телефона да пошаљу рачун купцу.

То није умирило забринутост пекара и угоститеља, јер тешко да ће локални пекар користити ову опцију. Забринути су и организатори божићних и осталих вашара на којима се често дневно прода и више од 15.000 чаша куваног вина па се питају како ће издати толико много рачуна и то само за вино. Додуше, закон предвиђа да је у оваквим случајевима могуће тражити изузеће код пореских власти, али то не значи да ће оно бити одобрено.

Да парадокс буде већи, уколико се трговац не буде придржавао ових нових прописа, највероватније неће бити примећен, бар засад. Наиме, закон уопште није предвидео казну за трговце, а пореске власти тврде да не планирају ванредне инспекције. Како сада ствари стоје, чак и ако порески инспектори наиђу на трговину у којој се не издају фискални рачуни, они их неће одмах казнити због тога већ ће прочешљати њихове књиге како би нашли евентуалну утају пореза.

Иако је Немачка прошле године завршила са 13,5 милијарди евра вишка у државној каси, немачки министар финансија Олаф Шолц не одустаје од намере да сузбије сиви економију. Јер она није само у трговини, већ поприлично и у раду на црно, то јест непријављеном раду у грађевини, занатском сектору, као и сектору одржавања домаћинстава и чувања деце.

Финансијски стручњаци процењују да ће ове године безмало десет одсто бруто друштвеног производа (БДП) Немачке бити у сивој економији, што је просек у Европској унији. Прогнозе указују да ће 2020. у ЕУ најмање сиве економије бити у Аустрији (5,8 одсто БДП-а), а највише у Бугарској (30,4), Румунији (27,2), Хрватској (27,1) и Мађарској (23,7).