Зашто Канада не може да буде земља кошарке

Фудбал, одбојка, кошарка, популарни су широм Канаде, и деци се у школама нуди да се опробају у различитим групним спортовима. Док за Србију важи да је кошаркашка нација, за Канаду, земља снега и леда, каже се да је хокејашка.

Хокеј се игра током целе године, и деца за коју се препозна да би могла да буду добри спортисти прво се усмеравају на лед.

Зоран Радоцај наводи да кошарка сад покушава да буде конкуренција хокеју.

И док за оне који тренирају хокеј постоје специјалне средње школе са прилагођеним програмима, други спортови се, више рекреативно, играју у редовним основним и средњим школама.

"Углавном се тренерским послом баве наставници који добијају неки мали бонус, тако да тренер неће да ради за тако мале паре, стога тренинге воде углавном људи који немају неке везе са спортом него раде волонтерски или имају малу надокнаду, е то је проблем", наводи Иван Лекић, кошаркашки тренер.

Ентузијазма им, кажу, не фали, али знање им углавном није довољно за развијање талената.

Шанса преко школске лиге 

Кошарка има развијену школску лигу и то је начин да се покажу и пронађу добри играчи.

"Већина има неки тим који се такмичи у локалним лигама, школе су подељене у различите дивизије, зависно од тога колико школа има ученика", наводи Бојан Николић, кошаркашки судија.

Што значи да се деца можда неће увек надметати са себи једнакима по квалитету игре.

За разлику од Србије, у Канади нема државних или градских клубова у којима би талентовани играчи међусобно одмеравали снаге.

"Деца вежбају, али је то више окренуто мноштву, да се сви баве спортом, него што је окренуто томе да се постижу спортски резултати", оцењује Лекић.

Клубови раде по другачијем систему од оног у Србији, где професионалци талентовану децу воде кроз категорије од пионира до првог тима.

За успех потребна финансијска подршка

Спорт у школама је основа од које се креће, али развојни пут једног спортисте препуштен је родитељима од чијих финансија зависи колико ће моћи да подрже додатне тренинге, путовања и такмичења.

"Клубови раде са децом у летњој сезони и то се плаћа, можете изабрати, један, два, три или четири тренинга седмично, зависи колико ви хоћете да финансирате своје дете да успе. Један програм од око месец, месец и по дана кошта око 300-400 долара", објашњава Радоцај.

Николић наводи да где год постоји потражња, постоји и понуда, па је велика потражња за клубовима који нуде тренинге, разводнила квалитет.

"Талентовани играчи дођу до неког нивоа и онда немају више шта да траже и морају имати нове тренере којих овде тренутно нема", наводи Радоцај.

Стипендија је циљ 

Циљ је добити стипендију неког од угледних америчких универзитета дивизије један, одакле се најбрже отвара пут ка клубовима НБА лиге, али услов за пријем је и одличан успех у школи.

"Скаути обилазе све делове Канаде и целог света и гледају коме да упуте понуду са колеџа где могу да наставе каријеру и да имају квалитетније тренере и услове за рад", наводи Николић.

У земљи чији је држављанин Џејмс Нејсмит, за своје ђаке на Универзитету у Канзасу измислио кошарку далеке 1891. године, потражња за добрим клубовима почела је читав век касније.

Торонто репторс је једини канадски клуб који се такмичи у НБА лиги, а бравуре које на паркету изводи Стив Неш, изазивају кошаркашку револуцију.

Само у последњој деценији 22 играча заиграла су за НБА, а Репторси су прошле године постали први клуб изван граница Сједињених Америчких Држава, који је освојио титулу НБА шампиона.

Све више деце, себе желе да виде у неком од врхунских тимова.