Прелетање на немачки начин – из политике у лобирање

Немачка јавност се саблазнила када је бивши немачки канцелар Герхард Шредер у децембру 2005. – само неколико месеци након што се повукао са политичких функција - постао шеф надзорног одбора Компаније за северноевропски гасовод (касније "Северни ток").

За саблазан је било више повода, а највећи међу њима није то што је Шредер постао функционер једног руског концерна, већ што је до промене дошло тако брзо и без увијања.

Гезине Леч, посланица Левице у Бундестагу, тада је рекла да је таква врста преласка политичара у привреду заправо "форма корупције која је, нажалост, легална".

Покренуте су велике расправе о моралу и кредибилности политичара.

Али, тек десет година касније, почетком 2015, почело је са радом такозвано Саветодавно тело владе које се бави конкретним случајевима функционера који остављају политику и прелазе у привреду.

Занимљиво је да се то тело састоји такође од бивших политичара који су одолели изазову великог бизниса – у њему су, на пример, бивша сенаторка Хамбурга Криста Зегер или некадашњи немачки министар финансија Тео Вајгел.

Сада ниједан министар нити државни секретар не може да постане функционер неке приватне фирме док не прође њихову контролу.

Осим, ако га од новог запослења не дели више од 18 месеци "мировања".

Лобисти су најтраженији

Сваки кандидат, пре ступања на нову дужност, мора да  Саветодавном телу пријави шта ће радити и какве су његове везе са будућим послодавцем.

Тело потом одређује рок који мора да прође пре него што кандидат почне да ради.

Ако се испостави да су везе бившег политичара и његовог будућег послодавца биле тесне још за време политичког мандата, тај рок ће бити дужи - да би се избегла директна преплетеност политичке и привредне делатности.

Јер, бивши политичар који је постао бизнисмен и лобиста треба да користи своје старе везе док су још "вруће" – а то је форма "легалне корупције" која се спречава постављањем рока за забрану рада.

Добар лобиста – то је сан сваког концерна. Ко може боље да лобира међу посланицима и министрима од некога ко је са њима годинама био у истој странци и радио на истим политичким пројектима?

Зато су концерни спремни да одреше кесу и дају велике плате људима као што је Зигмар Габријел, бивши шеф Социјалдемократске странке, министар спољних послова и вицеканцелар Немачке.

Он је те функције напустио у марту 2018, и одмах потом је био спреман да почне са радом у заједничком предузећу за производњу шинских возила које су формирали концерни "Сименс" и "Алстом".

Али, пре тога су и Габријел и Сименс и Алстом морали да се стрпе 12 месеци - по одлуци Саветодавног тела.

Случај Олеа Шредера

Осим Габријела, од последњих избора за Бундестаг (у септембру 2017) је, како пише магазин Шпигл, најмање дванаест бивших функционера пријавило Саветодавном телу нову делатност.

Боље рећи, укупно тринаест високих политичара пријавило је укупно 52 нова радна места - јер већина њих није могла да се задовољи само једном делатношћу.

Само Габријел је, поред лобирања за железничке вагоне "Сименса" и "Алстома" пријавио рад за још десет компанија!

То што са новим запослењем сада не може да се почне одмах, не значи да бивши политичар пре ступања на ову дужност не сме да има никакве контакте.

То је тако видео, на пример, Оле Шредер, бивши демохришћански државни секретар у МУП-у Немачке, који је са својом супругом Кристином отворио фирму за консалтинг, специјализовану за "регулативни менаџмент".

Иако тим послом није смео да се бави пре истека рока од 18 месеци по напуштању политичке функције, он је већ након неколико месеци са својим страначким колегом у министарству здравља разговарао о могућностима запошљавања неговатеља из Пакистана у Немачкој.

Проблем није решен?

Убрзо затим, Оле Шредер је посетио и Министарство одбране и тамо водио разговоре о усавршавању комуникационе мреже, а касније је и са немачком министарком пољопривреде имао разговор о коришћењу телекомуникационих фреквенција на сеоским подручјима.

С једне стране, реч је о темама које се тичу његових нових клијената, с друге, тим темама се бавио и за време свог политичког мандата.

Због тога је пре свега странка Левице почела да га прозива, али ни Саветодавно тело са функцијом етичке комисије није могло да докаже да је он повредио одредбе о забрани бављења новим послом.

Због таквих проблема је сада покренута иницијатива да се забрана орочи на три године.

Иницијатива потиче од организације "Лоби контрол" која са великим подозрењем гледа на рад Саветодавног тела и посебно владе сматрајући да је она то тело и измислила само форме ради.

Зато "Лоби контрол" тражи да се активности политичара, попут Олеа Шредера, прате и документују детаљније него досад и да се у случају повреде рока који је поставило Саветодавно тело дотични прописно и казни.

Додуше, "постављени рок" се третира само као предлог упућен Влади – она може и да га одбаци или преиначи.