Дојче веле: Још једна “кључна година“, још једно ништа?

У Бриселу је 2020. најављена као још једна "кључна година" за политику проширења и будућност Западног Балкана.

Европска комисија већ за јануар најављује предлог нове методологије приступања ЕУ. План Брисела је да се до мајског самита ЕУ - Западни Балкан који ће се одржати у Загребу договори веродостојан и ефикасан процес.

С друге стране, на тај предлог требало би да пристану и оне чланице ЕУ попут Француске чији председник није благонаклон према проширењу, делимично јер је уверен да са тиме не би добро прошао у сопственом бирачком телу.

Ако у једначину убацимо и чињеницу да се о проширењу разговара у тренутку изласка Велике Британије из ЕУ и велике дебате о будућности Европе, те да се ближе парламентарни избори у Србији, Црној Гори и Северној Македонији - мале су шансе за искорак на путу Западног Балкана ка ЕУ.

Вархељи за Дојче веле: Подршка и убрзање процеса

"Моја намера је да се у следећој години, као и током мог петогодишњег мандата, подржи и убрза напредак Западног Балкана и задржи кредибилна перспектива будућих приступања", наводи европски комесар за проширење Оливер Вархељи.

Вархељи тврди да ће Европска комисија "непромењено" остати посвећена покретању преговора са Скопљем и Тираном.

"Важно је да се позитивна одлука о отварању преговора донесе доста пре самита у Загребу", каже Вархељи.

"Прво, снажно ћемо подржати и убрзати реформе у свим земљама региона. Те реформе морају имати стварни утицај на терену у виду економског развоја, бољег квалитета живота и слобода људи, што ће приближити ове земље ЕУ у њиховом свакодневном животу", наводи мађарски комесар.

Друго, додаје Вархељи, процес мора бити "објективнији како би одговорио на забринутости поједених земља чланица. Истовремено, не планирамо да мењамо правила игре током игре."

Као трећу тачку комесар наводи подршку економском развоју региона довођењем нових фондова и инвестиција.

"Моја амбиција је да до краја мандата бар један од наших партнера буде спреман за приступање, а да други већ далеко одмакну у преговорима", закључује Вархељи за Дојче веле.

Бивше "кључне године"

Представници европских институција за пролеће најављују отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, називајући то "исправљањем историјске грешке". Ипак, Француска и даље стоји при услову да се прво договори реформа приступних процедура, па тек онда дâ зелено светло Тирани и Скопљу.

Тема би требало да буде на дневном реду самита ЕУ у марту, али је велико питање да ли ће земље чланице до тада успети да усагласе нови метод приступних преговора. Од тога у великој мери зависи успех самита у мају који организује Хрватска као председавајућа Савета ЕУ.

У Загребу очекују да тај сусрет лидера држава ЕУ и Западног Балкана пружи смернице за наредних десет година политике проширења.

Но, они који прате резултате сличних самита подсећају да је европска перспектива Балкану обећана још 2003. у Солуну те да је до сада обећање неиспуњено, осим у случају Хрватске. Самит одржан у Софији 2018. године био је "кључан" једино по томе што је француски председник Макрон тада први пут тражио заустављање процеса проширења док се не реформише сама ЕУ.

Треба подсетити на Стратегију Европске комисије која је објављена исте године - ту је писало да би Србија и Црна Гора могле да уђу у ЕУ до 2025. године. Како време одмиче, то све више делује као немогућа мисија.

Где шкрипи у региону

Из региона готово једногласно поручују да је тешко ићи путем за који се више не знају ни станице ни циљ. Црну Гору и Србију, које се сматрају лидерима процеса приступања, ове године очекују парламентарни избори који увек значе одлагање реформи.

Чак и без избора, Црна Гора у 2019. није отворила једно преостало поглавље у преговорима, а Србија је отворила тек два.

У обе земље шкрипи са владавином права - то је јасно у сваком извештају Европске комисије о напретку.

Комесар Вархељи и нови шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ најавили су да ће се током ове године додатно ангажовати на окончању дијалога Београда и Приштине. Због непостојања владе у Приштини, Борељ је већ морао да одустане од посете Београду и Приштину.

Поред дијалога Београда и Приштине, Борељ је као приоритет навео "постављање БиХ на пут праве стабилности". Брисел је пред сам крај године поздравио формирање Савета министра БиХ уз оцену да ће 2020. година бити важна због одржавања локалних избора у БиХ.

Томе ваља додати тектонске поремећају у самој ЕУ - Брегзит, свађу око буџета и владавине права. Све то заједно иза речи "проширење" ставља велики упитник.