За Француску 2019. је била тешка година, а ни Бриселу није било лако

Немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен постала је прва жена председник Европске комисије.  

Поручила је да су врата за проширење на Западни Балкан отворена, али је Француска уз подршку Данске и Холандије та врата блокирала тражећи да се пре проширења приступи дубоким реформама Уније.

Постигнут је договор о изласку Уједињеног Краљевства из заједнице, али тај споразум дуго није могао да буде потврђен, па су из Брисела ка Лондону стизале "педагошке" поруке.

На самом западу Европе било је наговештаја геополитичког престројавања у односима Француске и Немачке са Русијом, као и затезања у немачко-француским односима. У Француској, буктали су социјални протести.

Почетком године и даље, сваке суботе, протестовали су "жути прслуци" – углавном запослени људи који од својих зарада нису могли да споје крај са крајем. У њихове редове редовно су се убацивали и такозвани разбијачи и анархистичке групе.

Полиција је интервенисала и прекомерном силом, на десетине људи је обогаљено, преко две хиљаде рањено, међу којима су и припадници снага реда. Тек пред лето деловало је као да се протестни покрет заморио. На јесен, међутим, најављена је нова социјална експлозија.

Генерални штрајк у Француској 

Консултације између владе и синдиката о пензијским реформама завршиле су се без икаквог споразума. Синдикати које је влада потпуно потценила извели су почетком децембра око милион људи на улице француских градова.

Стао је јавни саобраћај, државне болнице су активне само колико је то најнеопходније. Ипак, упркос предбожићном хаосу, већина Француза и даље подржава протесте против Владине пензијске реформе.

На видело је изашло да Владу у спровођењу пензијске реформе саветује највећи инвестициони фонд на свету Блек Рок, да су његови савети идентични директивама Европске комисије, да је увођење универзалног пензијског система на поене, какав Влада предлаже, заправо реформа од које ће се обогатити приватни пензијски фондови, а пензионери осиромашити - како показује пример Шведске.

И последњи преговори синдиката и Владе пред Божић пропали су јер Влада инсистира да пуна пензија не може да се добије пре 64. године живота колико год година да је неко радио. О специјалним режимима за тешке професије још ништа није договорено.

Температуру је додатно подигла оставка Жан Пола Деловоа, државног секретара за пензије после открића да је он није пријавио укупно 13 различитих плаћених и неплаћених функција преко којих је био интересно повезан са приватним осигурањима и пензионим фондовима. Делвоа је на крају поднео оставку.

Ново изненађење било је именовање његовог наследника на функцији државног секретара за пензије. То је Лоран Пиетрашевски – човек кога су медији одмах препознали: 2002. године био је кадровски директор у супермаркету на северу Француске.

Тада је отпустио касирку оптуживши је за крађу јер је направила грешку у једној поруџбини у висини од 80 центи и уз то једној муштерији дала бесплатно загорелу чоколадну кифлу која, иначе, не би могла да се прода. Уз све то, била је активна у синдикату.

Пиетрашевски је дакле напредовао и сада је постао члан владе и главни оперативац – такорећи гвоздена песница – за пензијску реформу.

Сарадња Немачке и Француске 

Почетком ове године француски председник Емануел Макрон и канцеларка Ангела Меркел потписали су у Ахену уговор о "немачко-француској сарадњи и интеграцији" у коме се говори о интеграцији две земље на плану спољне политике, безбедности и одбране.

Наглашава се да ће приоритет заједничке спољне политике бити да Немачка добије место сталне чланице у Свету безбедности.

Крајем јуна руска парламентарна делегација вратила се у Парламентарну скупштину Савета Европе, најстарије паневропске организације која надгледа поштовање људских права и правне државе у 47 земаља чланица.

За повратак Русије у Савет Европе, чија је делегација суспендована 2014. због присаједињења Крима, била је пресудна политичка воља Немачке и Француске.

После тога немачко-француски мотор као да је почео да застаје. 

Председник Макрон је у августу позвао председника Путина да га посети у летњој резиденцији уочи почетка самита Г-7 у Бијарицу на који Русија није била позвана.

"Потребно је успоставити нову архитектуру поверења и безбедности у Европи од Лисабона до Владивостока", рекао је тада председник Макрон.

Француски медији преносили су да је Берлин био незадовољан овим једностраном потезом Макрона у односу на Русију. Макрон је крајем 2019. без консултација с Немачком, поставио и "дијагнозу" да се НАТО налази у стању "мождане смрти", са чим се канцеларка Меркел није сложила, али је признала да проблеми постоје.

Макрон је у новембру блокирао отварања преговора о пријему у ЕУ са Албанијом и северном Македонијом. Мало је рећи да је Немачка незадовољна одлуком Француске да блокира процес проширења.

Немачка је до сада била неприкосновени руководилац проширења на исток Европе и на Балкан где је под придевом "европски" успоставила пространу зону немачког економског и политичког утицаја.

Федерализација Европске уније на помолу? 

Сви се слажу да је потребна реформа Европске уније – питање је каква. У јануару 2020. године почиње рад Конференција посвећена будућности ЕУ чији је циљ покретање процеса федерализације.

Наши саговорници у Европском парламенту из странке председника Макрона уверавали су нас крајем новембра да ће Француска блокирати разговоре о проширењу Уније све док нису бар покренуте дубоке реформе ЕУ.

Један од њих европски посланик Бернар Гета рекао нам је: "Председник Републике је хтео да каже свим партнерима Француске у Европској унији да ми не можемо да настављамо да проширујемо Европску унију пре него што изведемо дубоке промене у самом функционисању Уније или бар пре него што почнемо процес реформи функционисања ЕУ".

Конференција о будућности ЕУ завршиће рад 2022. године. У какву ће ЕУ улазити потенцијалне чланице неће се, међутим, знати ни тада јер ће спровођење договорених реформи, кад и ако буду договорене, узети још бар неколико година.

Подсетимо још да су мају одржани избори за Европски парламент: Европска народна партија и Социјалисти изгубили су више десетина седишта, али несумњиви успех крајње деснице није био довољан да би она остварили своју амбицију преуређивања ЕУ.

Европска комисија није, међутим, могла да почне с радом 1. новембра, како је било предвиђено, јер одбори Европског парламента нису дали зелено светло за троје кандидата за функције комесара ЕУ због сумњи на корупцију или очигледно укрштених интереса.

Зато су Француска, Румунија и Мађарска морале да предложе нове кандидате који су коначно прошли посланичка испитивања. Нова Европска комисија почела је с радом званично 1. децембра.

Мађарски правник Оливер Вархељи, постао је нови комесар за проширење. Он је рекао да би "волео да за пет година Србија буде спремна за улазак у ЕУ", док је председница Фон дер Лајен изјавила да су "врата ЕУ отворена за земље Западног Балкана".

За нова проширења, међутим, то није довољно, потребна је и једногласна подршка шефова држава и влада земаља чланица ЕУ.