Зашто је Малта привлачна за људе из Србије

"Малта није земља где се долази на три месеца са идејом да се зараде велике паре 'на брзака' и да се вратиш кући", овим речима своју причу започиње 29-годишњи Предраг Линца, који на Малти живи од 2017. године са супругом и ћерком.

Предраг је један од 6.000 чланова српске заједнице на Малти, колико их је према званичним подацима. Процењује се да их је, међутим, и неколико пута више.

Неки од њих ових дана се суочавају са могућом депортацијом деце јер, према малтешким законима, немају довољно високу зараду да тој деци обезбеде "пристојан живот", како процењује администрација.

Предраг нема тај проблем, али је, тражећи тај "пристојан живот", напустио Србију и одлучио се за Малту. Главни разлог због ког је Предраг одабрао баш ово острво је радна дозвола која се обнавља на годину дана. Први посао нашао је после десетак дана боравка.

"После краћег времена, пријатељ који је дошао доста пре мене препоручио ме је хотелу где и данас радим. То је позиција 'менаџера барова' у једном хотелу, а супруга која је завршила за физиотерапеутског техничара ради у спа-центру као масер", прича Предраг, иначе рођени Ковинац.

Љубазност на шалтерима слична као у Србији

На Малту су људи дошли са свих страна света – Балканаца има највише, али и Африканаца, Мађара, Филипинаца, Кинеза. Док си у Србији Србин, на Малти си "barrani" (странац), каже Предраг.

"Као што нико не воли да му странац окупира земљу, ни Малта не одскаче од тога. Старије локално становништво нас претежно теже прихвата, али је са нашим генерацијама скроз другачије", прича наш саговорник.

Са администрацијом, каже, није имао већих проблема. Осим са шалтерским службеницима који, како прича, умеју да буду нељубазни попут оних у Србији.

У продавници сличне цене, станови врло скупи

С обзиром на то да је Малта острвска земља и да нема много обрадивих површина, главни приходи долазе од туризма.

Кромпир и јабуке, које у Србији труле на земљи због ниских цена, на Малти се скупо плаћају. У продавницама су, каже Предраг, цене мање-више исте.

Највећи проблем је смештај који је, како прича Педраг, понекад неразумно скуп.

"Дешава се да за једну собу плаћате и по 300-400 евра. Наравно, постоје разлике у цени по избору локације и у опремљености стана. Али генерално су прескупи у односу на просечну зараду, па се тако наши људи радије одлучују да живе као цимери. Док је скроз друга прича ако живите са партнером и обоје зарађујете", објашњава наш саговорник.

Највећи страх

Пресељење му, каже, није тешко пало иако је живот другачији и "све врти око посла".

"Нема толико слободе која је нама Балканцима толико драга. Али овде нећете тако често налетети на непријатности са којима се суочавамо у својој сопственој земљи скоро свакодневно. Овде уговор и обавеза нешто и значе... Kриминал није у високој стопи и ако не тражиш проблеме, нећеш их имати", напомиње саговорник РТС-а.

Највећи страх са којим се суочавао је како ће се уклопити ћерка, која је тада имала четири године. Она је, међутим, Малту брзу прихватила као нову кућу.

"Адаптирала се брже него неки одрасли, језик је проговорила већ после два месеца, након што је пошла у школу, коју обожава јер организују разне активности као што су обиласци, дневне екскурзије, спортски сусрети, пливање и још много тога. Након што смо провели четири од 14 дана у Србији, питала ме је када се враћамо кући на Малту", прича Предраг.

Иако је далеко од земље снова, на острву се може зарадити за пристојан живот, закључује Предраг.