Демократе оштро о здравственој заштити и везама са крупним капиталом

Само 24 сата после одлуке о опозиву председника Доналда Трампа у Представничком дому Конгреса и 46 дана до првих унутарстраначких избора у Ајови, потенцијални председнички кандидати демократа одржали су своју шесту дебату.

Највише расправе је било о реформи система задравствене заштите, економији и климатским променама.

Иако нема јасног победника, општи је утисак да су најбољи утисак оставили бивши потпредседник Џозеф Бајден и Пит Бутеџич – први зато што је био изузетно фокусиран и без гафова који су обележили претходних пет дебата, а други зато што је успео да се успешно одбрани од напада појединих противкандидата.

Као што се и очекивало, кандидати су прво изнели свој став о томе и одговарали на питање на који начин могу да убеде већину Американаца да подрже опозив председника Трампа.

Бајден и сенаторка Елизабет Ворен истакли су да процес опозива није у томе да се убеде Американци, него да се поштује устав.

Сенатор Берни Сандерс рекао да ће током своје кампање наглашавати потребу за опозивом председника Трампа.

"Лично ћу наредних недеља и месеци образлагати да имамо председника који је продао поверење радничких породица које желе смањене трошкова социјалног осигурања, медицинске заштите и здравственог осигурања. Он је обећао да ће то учинити и документовано је хиљаде пута лагао од тренутка када је постао председник" , рекао је Сендерс.

Бизнисмен Том Стајер позвао је председника да буде транспарентнији у процесу опозива у Сенату, а најоштрија је била сенаторка Ејми Клобучар.

"Ово је глобални 'Вотергејт'. У случају 'Вотергејт', пaраноични председник који се суочавао са изборима тражио је прљаве ствари о свом политичком противнику. То је радио тако што је ангажовао људе да провале у седиште противника. Овај председник је то радио тако што је позвао телефоном страног лидера и тражио од њега да потражи прљаве ствари о његовом политичком противнику. О томе ћу говорити сада када се припремо за суђење у Сенату. Ако је председник толико невин као што тврди, зашто не дозволи свим својим људима да сведоче", запитала се Клобучар.

Сандерс и Бајден о реформи здравства

Када је реч о реформи система здравствене заштите, дошло је до оштре полемике између потредседника Џозефа Бајдена и сенатора Бернија Сендерса.

Сендерс предлаже такозвано здравствено осигурање за све породице које зарађују до 60 хиљада долара годишње, а које, како је Сандерс рекао, издвајају издвајају готово 20 одсто или 12 хиљада долара својих прихода на осигурање.

Његовим планом би се та цифра смањила на 1200 долара.

Бајден сматра да је то нереално и да се трошкови за тако нешто процењују на 30 милијарди долара у десетогодишњем периоду и пита где ће се пронаћи тај новац.

"Подићићемо порезе на приходе, али ћемо елиминисати премију за осигурање, парцијално плаћање здравствених прегледа и све остале дажбине које грађани сада плаћају за здравствено осигурање. Тиме просечна америчка породица неће трошити више од 200 долара годишње за лекове", поручио је Сандерс.

Остали кандидати сматрају да је неопходно пронаћи средину између такозваног "Обамакера" и Сендерсовог плана, а сви су сагласни да је неопходно смањити цену лекова.

"Присуство САД у Авганистану не доноси жељене разултате"

На спољнополитичком плану било је много речи о Ираку. Сви кандидати се слажу да тренутно америчко присуство у Авганистану не доноси жељене разултате.

Бајден, који је и на функцији потпредседника био против упућивања додатних снага, сматра да у тој земљи треба оставити мали контингент специјалних и антитерористичких снага и извршити притисак на политичке фракције да постигну договор.

Када је реч о Кини, сви кандидати се слажу да је неопходно наставити економску сарадњу са Пекингом, али истовремено утицати на промену политике Кине у погледу поштовања људских права.

"Милијардери не би смели да бирају следећег председника"

Током дебате дошло је до полемике између сенаторке Елизабет Ворен и Пита Бутеџича, којег је оптужила да се приклонио представницима крупног капитала, као пример наводећи једну донаторску вечеру затвореног типа у Напу у Калифорнији.

"Милијардери у винским подрумима не би смели да бирају следећег председника САД", рекла је Ворен.

Бутеџич је реплицирао да је његово лично богатство најмање од свих кандидата који учествују у дебати.

"Такође знате да и на таквим донаторским вечерама износ који се даје не сме износити више од 2800 долара", рекао је Бутеџич.

Такође је морао да одговара и на примедбу сенаторке Ејми Клобучар која сматра да он нема довољно политичког искуства с обзиром на то да је градоначелник малог града.

"Наравно да могу да окупим коалицију бирача. Замислите себе да правити коалицију бирача која вас поново изабере за 80 одсто гласова у држави Индијани у којој је гувернер човек какав је Мајк Пенс", рекао је Бутеџич.

У синоћној дебате учествовало је само седам кандидата који су испунили критеријум Демократског националног комитета, а који су подразумевали да кандидати морају имати најмање четири одсто подршке у четири најновија национална истраживања јавног мњења и најмање двеста хиљада донатора, или осам хиљада донатора у најмање двадесет савезних држава.

Тај услов овог пута није испунио једна број кандидата, попут сенатора из Њу Џерзија и чланице Представничког дома са Хаваја Талси Гебард.

Они су упутили писмо комитету тражећи да се правила промене.

Потенцијални председнички кандидати демократа одржаће још две дебате, а главни фаворит за сада је и даље бивши потпредседник Џозеф Бајден.