Кроз које проблеме и дилеме пролази НАТО

Иако је 4. априла ове године НАТО обележио 70 година постојања, због неслагања око будућности организације, посебно става америчког председника Доналда Трампа да је треба распустити, није било свечане церемоније, нити усвајања Новог стратешког концепта за наредну декаду, као што је био обичај у протеклих 30 година постхладноратовског периода.

То је одложено за крај године, а у Лондону је у току самит 29 држава чланица.

Формиран на основу Главе седам Повеље Уједињених нација, НАТО је војно-одбрамбени савез између Северне Америке и Западне Европе, заснован на колективној одбрани.

НАТО је био реакција на совјетску претњу и могући реваншизам Немачке после Другог светског рата. Представља врсту "безбедносне заједнице" која не дозвољава да се спорови између држава решавају сукобом.

Током Хладног рата није војно деловао, али је то чинио у постхладноратовском периоду. У Босни и Херцеговини деловао је као оружана снага Уједињених нација.

Војна интервенција у Савезној Републици Југославији, без одобрења Савета безбедности, поклопила се са обележавањем 50. година организације и уместо тријумфа, донела је поделе међу државама у погледу исхода интервенције, посебно су биле незадовољне Француска и Немачка.

Одбијање Француске да се војно ангажује у војној интервенцији у Ираку, скоро да је изазвало нестанак организације, а Сједињене Државе су се окренуле унилатерализму. Свака земља је одлучивала о могућем војном ангажовању, и тако је било у Авганистану и Либији. 

Неслагања су настала и око намере да се постави  "антиракетни штит" у Пољској, који је премештен у Румунију, и да се организација прошири на Грузију и Украјину, што је изазвало негативну реакцију Русије.

Критике које је организацији недавно упутио француски председник Емануел Макрон односе се на: сарадњу Турске са Русијом и Ираном, а то су ривали Западног света, затим на турску куповину руског одбрамбеног система С 400; на захтев америчког председника Трампа да државе више новца издвајају за војни буџет; и разлике између северних држава организације које страхују од Русије и јужних, које траже више новца за социјално збрињавање миграната.

Због свих несугласица, председник Mакрон тражи формирање европске војске.

После Брегзита, и НАТО добија нову димензију, као последњи, не само војни савез који западне савезнике држи на окупу.