Најопаснија година за новинаре

Објављени извештај Комитета за заштиту новинара је показао да је за новинаре, до сада, 2009. година била најопаснија.

Према извештају Комитета, независне организације за заштиту новинара, 2009. године погинуло је 68 новинара, док их је 2008. године страдало 42.

"Оно што упада у очи је да је три четвртине новинара убијено због свог рада, а у 85 одсто случајева нико није одговарао. То има погубан ефекат на добро новинарство", рекао је заменик директора Комитета за заштиту новинара Роберт Махони.

До масакра на Филипинима крајем новембра, када је убијено 57 људи, од чега 30 новинара, изгледало је да ће се 2009. година завршити са 38 погибија, што је мање него 2008. године.

Претходна најопаснија година била је 2007. година, када је убијено 67 новинара.

Махони је оценио да најновији подаци показују забрињавајући тренд, у Сомалији је страдало девет, Пакистану четири, а у Русији троје новинара.

У Мексику и Шри Ланки погинуло је по двоје, а у Авганистану, Колумбији, Салвадору, Индонезији, Кенији, Мадагаскару, Непалу, Нигерији, Окупираним Палестинским Територијама и Венецуели страдао је по један новинар.

Највише страдају новинари штампаних медија

Више од половине погинулих радило је у штампаним медијима, што, како оцењује АП, истиче трајни значај новина и блогова у праћењу важних тема које не доспевају увек на телевизију.

"У Мексику, на пример, новинари писаних медија су ти који се труде да разоткрију организовани криминал и трговину дрогом. Чињеница је да се многи новинари из штампе баве таквим причама због чега се налазе на мети убица", рекао је Махони.

Махони је додао да убиства новинара имају погубан утицај јер су многи медији у Мексику једноставно престали да извештавају о трговини дрогом и организованом криминалу.

Извештај комитета показује да већина погинулих новинара нису били страни дописници, већ су радили за медије у својим земљама.

Професор новинарства на Универзитету Колумбија и члан управног одбора Комитета за заштиту новинара Џошуа Фридмен изјавио је да се новинари у својим земљама чешће нађу у "унакрсној ватри" када велике међународне медијске организације смањују активности у иностранству.

"Дописници из иностранства су све чешће новинари са мало искуства. Много је теже убити светски познатог новинара Си-ен-ен-а, него неког потпуно непознатог", рекао је Фридмен.