Финска формула за бескућнике

Њихове приче су нечујне. О људима без адресе говори се обично када падне први снег или температура спусти око нуле. Паркове и хаусторе тада замене Прихватилиштем. И сваке године слична прича – нема довољно места за све, спавају у ходницима, неретко и на импровизованим креветима.

Рачуница каже да у Србији живи око 18.000 људи на улици. Тај број би могао да буде мањи, ако пробамо да препишемо фински рецепт.

Ладно ал' стандард – можда је клише, али ипак Финска је једина земља у Европи у којој се број бескућника смањује. Још осамдесетих година прошлог века невладине организације преузеле су иницијативу. Подржала их је држава и пре 11 година усвојили су национални план – кров над главом добија се безусловно, о трошку државе.

"До тада смо имали традиционалан приступ, смештај у привременим прихватилиштима. Од 2008. смо усвојили принцип да прво морају да добију кров над главом, уговор о закупу тог простора и онда наравно и помоћ и подршку каква им треба", каже Јуха Какинен из НВО Хаусинг ферст.

Само један од примера сарадње су посебни станови направљени за људе без адресе. Привремени кров налазе у Еспоу, градићу на двадесетак километара од центра Хелсинкија.

"Овде живи око 35 људи. Знају да су на сигурном и да неће бити избачени на улицу, а то им гарантује уговор о закупу. Наредни корак је покушај да решимо остале проблеме које неки од њих имају, као што су болести зависности", каже Јарко Јурасало, менаџер дома у Еспоу.

Али нису сви зато овде. Међу онима који су решење нашли у оквиру програма "Хaусинг ферст" је и Селина Мујкић из Бањалуке. Када се пре скоро три деценије преселила у нову земљу, није очекивала да ће остати без адресе.  

"Ја сам се растала од мужа и нисам имала где да будем и онда ми је једна социјална радница помогла да овде будем док не нађем свој стан", каже Селина Мујкић.  

И посао. Тада могу да плаћају и део рачуна – а добит је двострука. Систем је одржив, а за некадашње бескућнике добра пракса како да наставе живот када напусте станове.

"Можемо да им понудимо могућност да боље изграде свој живот. Искуства која имамо до сада показују да око 80 одсто људи који су живели на улици може да задржи свој дом када се једном врате на прави пут. Ипак, има оних који су дуго били на улици и са њима је теже", каже Јуха Какинен.

На привременој адреси обично се задрже две до седам година, колико траје процес поновног осамостаљивања.

У Финској живи више од пет милиона људи, процењује се да је око 5.500 без крова над главом. Највећи број је на улицама Хелсинкија. Невладине организације, ипак, имају циљ да до 2030. искорене овај проблем.