Мета Берлускони

Италијански премијер Силвио Берлускони нападнут је након митинга у Милану, када га је из непосредне близине један мушкарац погодио право у лице гипсаном макетом Миланске катедрале, с металним постољем. Напад је, како се спекулише, планиран.

Берлусконијев лекар Алберто Сангриљо рекао је да је премијер претрпео тешке фацијалне повреде, да има фрактуру носа.

"Два зуба су му поломљена, расечена му је горња усна и изгубио је доста крви", додао је Сангриљо.

"Сутра ћемо поново направити процену ситуације и одлучити да ли премијер излази из болнице или не. Сигурно је да данас неће изаћи", рекао је Сангриљо, и додао да ће Берлусконију требати бар још две седмице да залечи повреде на лицу.

Последице су теже и премијер не може да изађе у наредних 24 до 36 сати. Берлускони има јаку главобољу и "тешко се храни" због повреде усана, рекао је Сангриљо и додао да добија антибиотике и лекове против болова, али је оценио неће бити потребна хируршка интервенција.

Лекаре и сараднике много више брине Берлусконијево расположење. Кажу да никад није деловао тако нерасположено, неборбено, обесхрабрено и разочарано. Берлусконијев портпарол Паоло Бонајути пренео је новинарима Берлусконијеве речи:

"Рекао ми је: Ја сваког волим, сваком желим добар живот и не разумем зашто ме мрзе!".

Пропуст најужег прстена обезбеђења

Против нападача, Масима Тартаље (42) из Милана, који се већ годинама лечи због психичких проблема, одмах је подигнута оптужница.

Италија се пита како је обезбеђење пропустило да примети гневног четрдесетдвогодишњака, који је Берлусконију пришао толико близу да је могао и да га убије, да је уместо гипсане минијатуре Миланске катедрале у руци имао пиштољ.

Овај напад није први озбиљан случај који је довео у питање премијерову безбедност. Пре пет година је погођен сталком за фотоапарат. Берлусконија штити око сто агената, а синоћ су пропуст направили они у најужем прстену око њега.

Британски Би-Би-Си синоћ је пренео да су телохранитељи једва спречили Берлусконија да се након напада попне на аутомобил како би показао присталицама да није озбиљно повређен.

На почетку изборног митинга, на којем је Берлускони држао говор, група од десетак људи је звиждала премијеру, на шта је Берлускони неколико пута узвратио "Срам вас било!". Након тога, итлијански медији, су пренели да се група демонстраната сукобила са припадницима Берлусконијевог обезбеђења и да је потом интервенисала полиција.

Италијански државни врх оштро је исудио напад на премијера. Председник Ђорђо Наполитано упутио је апел да такво насиље остане изолован инцидент. Председник Сената Ренато Скифани, изјавио је да такву агресију треба безрезервно осудити и да то вређа читаву италијанску нацију.

Француски председник Никола Саркози и руски премијер Владимир Путин телефоном су Берлусконију пожелели брз опоравак. И ухапшеном нападачу стиже подршка. Клуб Тартаљиних присталица на Фејсбуку већ има око 50 000 чланова.

Берлусконија боли политичка мржња

На насловним странама свих италијанских и страних новина је слика Берлусконијевог окрвављеног лица, али су премијерове повреде повод и за анализу да ли је постојећа политичка напетост у Италији утицала на Масима Тартаљу.

"Осим физичког бола, Берлусконија боли политичка мржња која се изродила у насилни напад. Мислим да политичке партије морају сложно да зауставе раст насиља, јер оно ставља нашу демократију у опасност." изјавио је председник Сената Ренато Скифани.

Политичка сцена у Италији већ је месецима у знаку Берлусконијевих скандала у вези са женама сумњиве репутације, мафијом и корупцијом, па се Италија поделила на оне који га криве и оне који га бране.

Напад се догодио у тренутку када је Берлусконијева популарност пала на најниже гране. Аналитичари спекулишу да би фактор саосећања са нападнутим могао да је поправи, али не на дуге стазе.

Професор Џејмс Волстон са Универзитета у Риму истиче да Италија има дугу историју политичког насиља.

"Ако погледате уназад, готово сваких двадесет година било је великих промена. Приближавамо се крају једног циклуса. Берлускони ће вероватно ускоро напустити политичку сцену, а на који начин зависи од његових присталица и опозиције", сматра Волстон.