Трамп је обећао да САД неће увлачити у ратове – да ли је Иран највеће искушење

Довољно је погледати мапу Блиског истока. Две земље се издвајају по, за почетак, простору који заузимају. Иран има огромну популацију и дугу традицију државности, Саудијска Арабија је дом најзначајнијег муслиманског светилишта, Меке. Обе имају огромне резерве нафте и гаса. Већ деценијама, њихови односи су на клацкалици између сукоба и сарадње.

Уз економски и политички анимозитет, увек се истичу и верске разлике у виђењу ислама. У Ирану живе највећим делом шиити, у Саудијској Арабији сунити.

Новинар Момир Турудић каже да су верска неслагања само изговор. "Да, један проблем између Саудијске Арабије и Ирана је што обе земље претендују да су матица чистог ислама", каже Турудић.

"Али много важније је да је њихов сукоб пре свега, сукоб за превласт у исламском свету и региону. А ако пођемо много даље у прошлост, ипак су Иранци Персијанци, Саудијци су Арапи и тај анимозитет траје од арапског покоравања Персије", додаје Турудић.

У новија времена, тачније почетком седамдесетих, амерички председник Ричард Никсон имао је на уму нову врсту политике према овом делу света - тзв. "два стуба" у Персијском заливу.

То је требало да буду Иран и Саудијска Арабија који би заједно чували америчке интересе у региону. Сви планови су пали у воду после исламске револуције у Ирану 1979.

"Шиитски ислам постаје државна религија", подсесћа др Марко Гагић са катедре за оријенталиситку. "Иран постаје исламска република и заузима другачији курс од оног претходног. Када је дошло до иранске револуције мислим да се није веровало да ће да се развијати у оваквом правцу".

Данашњу ситуацију многи називају блискоисточним хладним ратом. Никада се две земље нису отворено сукобиле, али се тврди да воде индиректне ратове.

Говори се о подршци супростављеним странама у сукобима у околним земљама. Исто важи и за рат у Јемену, где Саудијска Арабија и савезници изводе ваздушне нападе већ четири и по године.

Тамо живи део шиитског становништва, Хути, који су временом прерасли у озбиљну фракцију која је ратовала и са званичном војском почетком 21. века. И сносе део оговорности за данашње стање.

Хути су у првој деценији заузели Сану и кренули на југ. Када је председник Али Абфулах Салех 2012. као последица арапског пролећа поднео оставку, удружио се са Хутима.

У земљи је пре 2015. организован Конгрес на коме се разговарало о томе како решити подељеност Јемена.

Постојала је идеја да се Јемен подели у шест федералних јединица, прича Марко Гагић.

"Тај предлог је одбијен са југа. Тамо се мислило да земља треба да се подели на две јединице. Међутим, Хути су то одбили. Мислили су да је добро да заузму читав Јемен и тада се умешала Саудијска Арабија. Напади предуго трају. Постоје неки људи у Јемену који су подржавали ту интервенцију, очекивали нешто корисно. Али сада је свима јасно да је то нешто што мора да престане, јер тамо људи умиру од глади, болести, а сада и од бомби", додаје Гагић.

И ту долазимо до најновијег развоја догађаја, до напада дронова на саудијско постројење за прераду нафте пре десетак дана.

Одговорност су одмах преузели Хути. Америка и Саудијска Арабија им не верују. Према њима, у најбољем случају одговорност је истовремено и на Хутима и на Ирану.

"Кад су Зарифа, министра иностраних послова Ирана, питали да ли су то учинили Хути, он је рекао, ја могу да кажем да су то Хути рекли", каже Момир Турудић. "Они су преузели одговорност, а у позадини је да ли је Иран обезбедио оружје за Хуте, да ли пружа логистичку подршку, обуку. Вероватно да, али се то не може доказати."

Амерички председник Доналд Трамп за сада је у више наврата претио "запетом пушком", од Северне Кореје до Ирана, али је заправо још није употребио.

Упућени кажу да не жели ни сада, јер је једно од предизборних обећања било да земљу неће увлачити у нове ратове.

У овом случају ипак, од њега се тражи реакција. И дошла је, у облику најављеног слања америчких трупа у Саудијску Арабију.

Познаваоци Блиског истока верују да је то ипак подизање улога. Пошаљу се војници, носачи авиона, а онда долазе идеје о седању са преговарачки сто.

Али услов Ирана је пре свега, да се поново покрене прича о нуклеарном споразуму, који је тешком муком склопљен у време Обамине админстрације, а из кога је Трамп повукао Америку.

Опоравак Ирана који је тада покренут, сада је заустављен, јер опет не може да извезе нафту.

Иран се у августу припремао за драстичну девалвацију националне валуте, ријала.

Незапосленост расте, а процењује се да ће инфлација ове године достићи 60 одсто.

Трамп је уз слање војске, најавио и санкције иранској централној банци, због тероризма.

Што значи да ће бити много теже да буду укинуте. Банка ће морати да докаже да не финансира Хезболах који САД сматрају терористичком групом.

Ипак, Доналд Трамп је прилично нејасан када говори о могућности да седне за преговарачки сто са иранским председником.

"Увек сам спреман да саслушам ирански план, али не планирам да се сретнем са иранским представницима у Њујорку. Састаћу се само ако то они буду желели. Нама добро иде али Ирану не, та земља пролази кроз тежак период'', рекао је Трамп пре неколико дана.

Иран је јуче обележио 39-у годишњицу почетка рата са Ираком. Председник Рохани је упозорио стране силе да се клоне региона, јер никада нису донеле ништа добро. У исто време, нуди руку пријатељства суседним земљама како би заједно чувале Залив и Ормуски мореуз - главну поморску капију нафтне индустрије. Маслинова гранчица ће опет бити пружена, верује се, на заседању УН у Њујорку. Ипак, амерички медији се и даље питају хоће ли бити војне интервенције у Ирану.

"Никада то не би био рат Саудијске Арабије и Ирана, ако би до тога не дај боже дошло", појашњава Момир Турудић.

Наводи да су са саудијске стране америчка и британска војска, оружје, све земље Персијског залива и да су Саудијци трећи по издвајању за војни буџет на свету.

"Огромна количина оружја се купује, али сви кажу да их обучавају странци, да саудијски војници нису довољно обучени. То се види у овом рату у Јемену, има их мало и нико не третира саме Саудијце као озбиљну војну силу. Неки отворени рат тешко да може да се деси. Копнена интервенција у Ирану с обзиром на величину земље, број војника, обученост, опремљеност гарде... То би био рат без икакве могућности да се предвиди коме би донео већу штету - Ирану или ономе ко се усуди да га нападне", закључује Турудић.

Ове вести прати и она о томе да су Хути у Јемену понудили примирје у замену за престанак вадушних напада. Али та тема није на дневном реду.

А мапа Блиског истока, без мира између шиита и сунита, и даље је мапа територије на којој већ букте пожари, којима није тешко да се рашире.