Хонгконг – револуција која тече

Током ранијих масовних протеста у Хонгконгу 2014. године, познатих под називом "Покрет кишобрана", примењивана је логика светских "окупационих" покрета које је изнедрила светска финансијска криза 2008. године.

Тада су масовни акт грађанске непослушности у Хонгонгу активисти организовали под слоганима "Окупирај центар", када је због одлуке кинеских власти да не дозволе организовање општих избора у Хонгконгу 79 дана био блокиран финансијски и политички центар града. Кинеске власти нису попустиле, а протести су завршени неуспехом.

Брус Ли и Хонгконгерси

Овога пута млади хонгконшки демонстранти избегавају фиксне, непокретне стратегије из прошлости.

Уместо тога користе мобилност и непредвидивост као главни адут протеста. Инспирацију за то су нашли у филозофији филмске звезде и мајстора кунг фуа Брус Лија.

Протест може прерасти у марш, марш може започети у једном правцу и нагло променити смер, а тежиште одређене протестне акције може се појавити током самог марша. 

Мале подгрупе демонстраната такозване "дивље мачке" су се одвајале од језгра протеста да циљано окупирају владине зграде, а онда брзо прелазиле на другу мету.

Под слоганом "Буди вода" демонстрнти поручују:

"Немамо форму, немамо облик, можемо да течемо, можемо да рушимо. Ми смо као вода. Ми смо Хонгконгерси!"

Током протеста "Покрет кишобрани" 2014. кључни лидери тог покрета су ухапшени и већина се и данас налази у притвору.

Како би се избегла хапшења демонстранти сада примењују тактику "протеста отвореног кода" што у пракси значи да нема очигледних лидера.

Уместо тога, волонтери уз помоћ мегафона и воки-токија координишу акције. Недостатак вођства истовремено, тврде, мотивише учеснике да се укључе и дају лични допринос покрету.

Недостатак централизованог вођтва је такође резултат мрежне тактике.

Демонстранти користе интернетске форуме, локалне верзије Редита где корисници коментаришу и гласају о наредним корацима.

Демонстранти на лицу места гласају и у складу са тим поступају, рецимо, да ли ће остати или се разићи приликом полицијске интервенције.

Линија снабдевања и систем знакова

Искуство "Покрета кишобрана" и сукоби с полицијом научили су демонстранте која опрема им је потребна на "фронту".

Да би обезбедили да нове залихе брзо стигну до првих линија, хонгконшки демонстранти су развили јединствени систем мануелних сигнала, како би преко учесника у протесту послали поруке шта им треба.

Било да је реч о шлему, маски за лице, маркеру или плакатима, знак се кроз гомилу преноси на ободе колоне у близини којих су покретна складишта са заштитном опремом, а тражени предмети се затим прослеђују путем људског ланца до места где су потребни.

За старије учеснике организовани су и кратки курсеви знаковног језика који користе млади демонстранти. Заузврат искуство старијих помаже демонстрантима како да избегну опасне ситуације и повреде.

Тактике ублажавања последица од бацања полицијског сузавца и спречавање стампеда кључни су за безбедност учесника протеста.

Мали мобилни тимови "ватрогасаца" чекају опремљени саобраћајним чуњевима којима прекривају шкољку баченог сузавца стварајући "димњак" којим неутрализују дим пре него што га други тим не полије водом.

Уместо чуња корисне су и рукавице отпорне на топлоту којима се прихвата шкољка сузавца и баца на страну ван гомиле.

Опасност од стампеда предупређује се командом "Један, два...". Тада се маса синхронизованим двокораком креће у безбедном правцу.

Без компромиса на видику

Како би привукли пажњу у свету демонстранти су осмислили разне рекламне кампање међу којима је најпознатија она која је била усмерена на самит Г20. За само неколико сати прикупљено је преко 600.000 фунти.

Волонтери су припремили текст на више језика, резервисали простор за оглашавање и испоручили материјал новинама широм света.

У данима који су претходили самиту Г20 и током њега, упечатљиве црно-беле рекламе прекриле су новинске странице "Њујорк Тајмса", "Гардијана", "Л'Монда", "Зидојче Цајтунга", "Сеул Дејлија" и многих других уз јасну и кратку поруку "Станите уз Хонгконг".

Три месеца од почетка протеста чини се да централна власт у Пекингу не жели да чини додатне уступке Хонгконгу, осим повлачења спорног закона.

Демонстранти, такође, не одустају. Траже више, у страху да не изгубе оно што им је обећано 1997. године слоганом "Једна земља два система" приликом враћања Хонгконга под окриље Кине.

Пекинг, с друге стране, глобално промовише свој мега-пројекат "Један појас, један пут", снагу и јединство Кине, и не може још дуго да толерише хонгкошку "револуцију која тече".