Човек угрожава планету, наредне две године критичне

Научници тврде да ће следеће две године бити критичне за разноврсност биљног и животињског света на планети.

"Оно што морамо да урадимо јесте да смањимо коришћење пластике за једнократну употребу, да не загађујемо ваздух и да обезбедимо чисту воду за све", истакао је Хорхе Лагуна Целис из Скупштине УН за животну средину.

Деградација природе је и велики економски проблем, јер губитак биодиверзитета годишње кошта између четири и двадесет трилиона долара.

Делегацију Србије предводио је министар Горан Триван, у својству потпредседника наредног заседања Скупштине УН за животну средину.

"Заштитити животну средину и побољшати квалитет живота свим живим бићима не само људима, а питање је како то постићи. Jедноставно, осим пошумљавања као најважнијег алата, ми се морамо позабавити пре свега заштитом вода", истакао је Триван.

Заштита природе за Норвежане је приоритет. У њиховим рекама, језерима и фјордовима нема отпада.

Све рециклирају, у продавницама имају аутомате за враћање амбалаже, за јавни транспорт користе чисте изворе енергије. Осло већ има титулу зелене престонице, а имају и савет за Београд, који има тај циљ.

"Треба изградити добар и чист јавни транспорт и систем снабдевања водом. Саобраћај у граду треба да буде уређен тако да људи могу да пешаче и да возе бицикле" нагласио је Ола Елвестуен, министар за климу и животну средину Норвешке.

Бицикл је главно превозно средство и у Трондхајму, без обзира на хладноћу и кишу.

Иако становници севера Европе највише брину о животној средини, они су међу онима који су највише погођени климатским променама.

У само једном дану најтоплијег јуна од када се мери температура, на Гренланду се отопило два кубна километара леда, а температура мора је на неким местима порасла и за десет степени.

Научници упозоравају да до 2030. године емисија гасова стаклене баште мора да се смањи за 50 одсто до 2030, а до 2050. године потпуно.