Број захтева за азил у ЕУ пао на ниво пре мигрантске кризе

Европска канцеларија за подршку систему азила ( ЕАСО) објавила је да је број захтева за азил у ЕУ наставио да пада трећу годину за редом и да се у 2018. години вратио на ниво који је постојао пре почетка мигрантске и избегличке кризе 2015. године.

У Европској комисији наводе да је у 2018. години у ЕУ, Норвешкој и Швајцарској поднето укупно 664. 480 захтева за азил.

Највише подносилаца азила у ЕУ у 2018. години било је из Сирије (13 одсто), Авганистана и Ирака (по седам одсто).

Међу првих десет земаља порекла потенцијалних азиланата налазе се и – Пакистан, Иран, Турска, Албанија и Грузија, наводе у Европској комисији.

Истовремено највише захтева за азил поднето је у – Немачкој, Француској, Грчкој, Италији и Шпанији.

У Бриселу оцењују да ће и поред мањег повећања броја захтева за азил у првих пет месеци 2019. године општи тренд пада бити настављен.

"Сада боље управљамо границама, успоставили смо снажна партнерства са земљама порекла и транзира, а значајно смо унапредили напоре да заштитимо мигранте током пута и изборимо се са кореном проблема нелегалне миграције. Овакав зајендички рад уз европски приступ мора бити настављен", изјавио је комесар за моиграције, унутрашња питања и држављанства Димитрис Аврамоплулос.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом