Зашто протестују грађани Хонгконга

Хонгконг је специјална административна област Народне Републике Кине, има више од седам милиона становника од чега су 93 одсто Кинези.

Историјски посматрано, после 150 година британске владавине, Хонгконг се 1997. вратио под управу Кине, али уз обећање да ће задржати аутономију на 50 година у оквиру политике "Једна земља, два система" и да ће слободни демократски избори бити одржани 2017. године.

Хонгконг је задржао висок степен аутономије – правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарача права и имиграционе законе. Једна је од најлибералнијих привреда на свету и међународни финансијски и трговински центар.

Само су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу. Међутим, 2014. године предложено је да се измени закон како би Кина имала контролу на изборима и право провере предложених кандидата.

Због тога су студенти изашли на улице и за само неколико дана протести су доживели драматичне размере. Град је био паралисан 79 дана. У јуну 2015. године предлог новог закона који је подржала Кина, одбачен је.

Повод за најновије демонстрације у Хонгконгу је предлог закона о екстрадицији на континенталну територију Кине, јер се сматра да се тим законом појачава кинеска контрола и ограничавају грађанске слободе.

У уводнику, државни кинески дневник Чајна дејли оптужио је "стране снаге" за покушај наношења штете Кини стварањем "хаоса" у Хонгконгу.

Упркос томе што је председница владе Хонгконга Кери Лам објавила обуставу рада на поменутом закону на неодређено и почетак дијалога са свим секторима друштва, студенти захтевају потпуно повлачење предлога закона о екстрадицији осумњичених Кини.