Копенхаген пред колапсом

Разговори у Копенхагену о спречавању климатских промена нашли су се пред потпуним расулом, пише британски Гардијан.

Земље у развоју љутито су реаговале на "процуреле" документе који показују да ће се од светских лидера идуће седмице тражити да потпишу споразум који даје већа овлашћења богатима, док ће истовремено улога Уједињених нација у свим будућим преговорима о том проблему бити знатно умањена.

Посматрачи оцењују да је обелодањивање текста договореног на тајним преговорима потпуно обезвредило двогодишње међународне разговоре, који су били припрема за самит у Копенхагену.

Истовремено, напомиње Гардијан, споразум чији садржај је открио управо тај лист, представља знатно одступање од начела протокола из Кјота, према којима се од богатих земаља захтева да предузму одлучну и обавезујућу акцију у погледу смањења испуштања штетних гасова у атмосферу, док сиромашне земље немају тако велику обавезу да делују.

Тајмс пише о компромисном решењу о којем учесници самита преговарају на предлог и уз посредовање Британије.

Према том предлогу, Кини, Индији и другим земљама у развоју било би дозвољено да премаше своје квоте за смањење емисије угљен-диоксида, а да при томе не би биле суочене са санкцијама.

С друге стране, од богатих држава би се захтевало да се обавежу да ће смањити испуштање штетних гасова испод садашњег нивоа, а ако то не ураде биле би кажњене.

Сједињене државе разматрају тај компромис, али су забринуте да ће Кина, која већ предводи у емисији гасова који изазивају ефекат стаклене баште, моћи да игнорише циљеве које би требало да, попут осталих земља у развоју, зацрта у акционом плану.

На тај начин, сматрају амерички званичници, Кина би била у стању да додатно подстакне свој економски развој, пише Тајмс.

Кина критикује планове САД, Јапана и ЕУ

На данашњем заседању, вођа кинеске делегације Су Веи, критиковао је америчку понуду да смањи емисију гасова с ефектом стаклене баште за три одсто до 2020, у односу на ниво из 1990. године, рекавши да не може да се сматра значајном.

Су Веи је, осим америчког, критиковао и циљеве Европске уније и Јапана, који се односе на смањење емисије штетних гасова до краја наредне деценије.

Наиме, Кина сматра да је редукција од 20 одсто коју је најавила Унија недовољна, док Јапан, како каже Су Веи, поставља немогуће услове у понуди за смањење од 25 одсто до 2020. године.

Кина, највећи емитер гасова у свету, понудила је да своју емисију успори до 2020. године, одбацивши, међутим, апсолутно смањење, јер мора да се усредсреди на сузбијање сиромаштва у земљи.

Научни панел за климу указао је на то да би проценти морали да се крећу између 25 и 40 одсто, како би се избегло да глобално загревање до 2020. године оде предалеко.

Према подацима Светске метеоролошке организације, оно је већ прешло границе, будући да је последња деценија била најтоплија у протеклих 160 година. Откако се води евиденција о температурама, 2009. година пета је најтоплија година у историји.

Копенхаген - најзеленији град Европе

Током самита промовисано је и ново издање Индекса зелених градова Европе, према коме је овај дански град проглашен за најзеленију европску престоницу.

Неки од главних критеријума истраживања били су учинак у смањењу емисије угљен диоксида, потрошња струје и употреба обновљивих извора енергије.

Бодујући квалитет ваздуха, воде и земљишта, употребу отпада и заштиту животне средине, стручњаци Економик интелиџенс јунита из Лондона, у сарадњи са "Сименсом", посетили су тридесет европских престоница и рангирали их у односу на то колико улажу у заштиту животне средине.

"Мислим да смо много урадили у Копенхагену, прво је систем јавног грејања на који је прикључен цео град тако да можемо да контролишемо које гориво ћемо користити. Друго је саобраћај, успели смо да смањимо број аутомобила на улицама, око 50 одсто грађана сада бициклом иде на посао", каже Рит Бјерегорд, градоначелница Копенхагена.

До пре тридесетак година, Данска је била готово потпуно енергетски зависна. Данас се око 40 одсто енергије користи из домаћих извора-воде, сунца и ветра.

Београд, који је на незавидном 27 месту, могао би да се угледа на главни град Данске у коме се енергија штеди на сваки могући начин. Чак и божићно дрво ове године је зеленије него раније.

Сијалице на његовим гранама не пале се обичном струјом, већ оном коју грађани произведу возећи бицикле са акумулаторима.

Данци имају врло развијену еколошку свест, па кажу да нису сигурни да Копенхаген заслужује ово признање.

Управо висока свест о потреби заштите животне средине и добар стандард разлози су зашто западне земље предњаче у решавању овог проблема. Источна Европа, која се нашла у зачељу листе зелених градова тек решава проблеме добре грађевинске изолације и индустријског загађења.

Сиромашни плаћају рачун

Око двадесет милиона људи у 2008. години остало је без дома због природних катастрофа условљених глобалним загревањем, а у годинама које долазе ситуација би могла бити још гора.

У наредне четири деценије, због климатских промена може се појавити чак милијарду бескућника, упозорено је у студији Међународне организације за миграције (ИОМ), достављеној учесницима конференције о клими, која се одржава у Копенхагену.

Скуп тече под покровитељством УН, а међу 15.000 учесника је и стотинак шефова држава и влада, укључујући и лидере земаља које се сматрају највећим загађивачима - САД и Кине.

Многи аналитичари га сматрају последњом приликом за постизање општег договора како да се "спасе планета", односно избегну погубне последице ефекта "стаклене баште", коју ствара неконтролисано емитовање угљен-моноксида и других опасних гасова.