Скупа здравствена заштита није и најбоља

Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) оценила је у објављеном извештају о издвајањима за здравство и квалитету здравствене заштите у државама које су њене чланице, да САД троши више на здравствену заштиту него било која друга земља света, као и да најскупље здравство није увек и најбоље.

Здравствена реформа доминира америчком политичком сценом већ месецима, будући да председник Барак Обама жели да обузда трошкове на овом сектору, а да истовремену здравствено осигурање прошири и на бар део од 46 милиона грађана САД, који га тренутно немају.

Према подацима из новог извештаја, САД су 2007. године на здравство потрошиле 7.290 долара по становнику, што је било 16 одсто њиховог бруто домаћег производа и готово два и по пута више од просека издвајања за здравство чланица ОЕЦД, који износи 2.984 долара по становнику.

Знатно више од просека ОЕЦД за здравство издвајају и Луксембург, Норвешка и Швајцарска, док су издвајања у Турској и Мексику мања од трећине ОЕЦД просека.

САД, међутим, заједно са Турском и Мексиком, спада у мањи број чланица ОЕЦД-а, које нису постигле општу покривеност становништва здравственим осигурањем или бар ниво који је томе приближан.

Напредак у лечењу најозбиљнијих болести 

У извештају се указује на напредак остварен у лечењу најозбиљнијих болести, као што је рак, нарочито у богатијим државама чланицама, док је нега оболелих од астме и дијабетеса, испод најбољих стандарда у много земаља.

САД и Канада се истичу по одличним резултатима у борби против рака, захваљујући томе што имају масовније тестове за рано откривање болести него већина других земаља, док Јапан има виши ниво преживљавања оболелих од рака него већина других чланица.

Оцењено је да Холандија, Италија, Швајцарска и Немачка обезбеђују одличну примарну здравствену заштиту, смањујући потребу за скупим болничким лечењем многих хроничних обољења, као што су астма и дијабетес.

Од 1960. године, очекивана дужина живота у земљама чланицама ОЕЦД повећана је за просечно 10 година, што осликава знатно смањење учесталости умирања у свим старосним групама.

Најбољи резултати на што се тиче пацијената који су преживели инфаркт, постижу се у Исланду, Данској, Шведској и Норвешкој, где у наведеном периоду умире свега око три одсто.