Нови челници Европске уније, који су критеријуми

Политичка, географска и родна припадност биће одлучујући критеријуми за избор челника европских институција после избора за Европски парламент.

У јулу ће бити изабран председник Европског парламента, 14 потпредседника и чланови 22 одбора надлежних за рад ове институције. Следи избор председника Европског савета и Европске комисије, као и Високог представника за спољну политику.

До сада се као најконтроверзнија показала функција председника Европске комисије. Уговором из Лисабона предвиђено је да се приликом његовог избора узму у обзир резултати европских избора, односно, да то буде прва личност на победничкој листи, тада десног центра.

Овоме се после претходних европских избора 2014. противио тадашњи британски премијер Дејвид Камерон, чији је став био да Европски савет, који чине особе биране на националним изборима, треба да одлучује о новом Комесару, а не европарламентарци. Ипак, тада је прихваћен принцип "првог кандидата" и победио је десничар из Луксембурга Жан Клод Јункер, уз подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел.

После ових избора канцеларка има новог фаворита са победничке листе десног центра, немачког конзервативца Манфреда Вебера.

Томе се одмах успротивио француски председник Емануел Макрон који је предложио друге личности из редова либерала и социјалиста, а посебно земљака, Мишела Барнија, актуелног преговарача за брегзит.

С друге стране, Мађарска и Пољска не желе холандског социјалисту Франса Тимерманса који их је кажњавао због кршења европских закона. Несугласице на релацији Меркел-Макрон су изненађење, али се могу приписати "постизборним ефектима". Ипак, за институционални сукоб нико није заинтересован.

Постизању компромиса покушао је да помогне и одлазећи председник Европског савета, Доналд Туск. Он инсистира на родној равноправности и предлаже да се за све четири наведене европске функције именују жене. У одлазећем сазиву, од 28 комесара само су две жене.

Јасно је да су последњи европски избори показали да су стекли значај избора на националном нивоу. Грађани захтевају поштовање права, имају захтеве који превазилазе националне границе и, пре свега, сматрају да су потребне промене. Само мали број њих гласало је за статус кво.